Šta kada pređem 6 miliona, a šta kada pređem 8 miliona

Kako ne biste više imali nedoumice između toga šta se dešava kada pređete 6 miliona, a šta kada pređete 8 miliona limita i pod kojim se to uslovima dešava, hajde da detaljno razjasnimo i otklonimo sva pitanja koja vas muče oko toga.    6 i 8 miliona limit – u čemu je razlika Pre svega, limit […]

Transkript

Kako ne biste više imali nedoumice između toga šta se dešava kada pređete 6 miliona, a šta kada pređete 8 miliona limita i pod kojim se to uslovima dešava, hajde da detaljno razjasnimo i otklonimo sva pitanja koja vas muče oko toga.   

6 i 8 miliona limit – u čemu je razlika

Pre svega, limit od 6 miliona je limit:

  • koji se isključivo vezuje za vas koji ste paušalno oporezovani,
  • posmatra se kalendarski,
  • obuhvata i dinarski i inostrani promet, a 
  • kada se probije prelazi se na vođenje poslovnih knjiga.

Kada je reč o limitu od 8 miliona:

  • on se odnosi na sva pravna lica
  • u njega ulazi samo domaći promet,
  • posmatra se u 365 dana unazad
  • kada se probije ulazi se u sistem PDV-a.

Šta kada paušalac pređe 6 miliona

Limit od 6 miliona je limit koji se isključivo vezuje za preduzetnike paušalace i važno je da ga posmatrate kalendarski. 

Šta znači kalendarski?

Od 1. januara do 31. decembra, izuzev prve godine, ako niste osnovani, na primer 1. januara nego rečimo 15. maja. Onda se gleda od 15. maja do kraja godine i tada ne smete da probijete limit od 6 miliona.

Šta ulazi u taj limit od 6 miliona?

U tih 6 miliona ulazi i dinarski i inostrani promet, tj. nebitno je da li radite sa domaćim i/ili inostranim klijentima. Preciznije rečeno, sav promet koji imate, sve prihode koje imate ulaze u promet od 6 miliona i gledaju se, kao što sam već naveo u jednog kalendarskoj godini.

Šta je posledica probijanja limita od 6 miliona?

Tada više ne možete biti paušalac već prelazite na oblik poslovanja gde morate voditi poslovne knjige i porez plaćati na stvarno ostvareni prihod.

Ukoliko kao paušalac ostvarite prihod koji je veći od 6 miliona dinara:

  • u prvoj polovini godine, imate obavezu vođenja knjiga i plaćanja poreza na stvarno ostvareni prihod od 1. jula te godine, dok
  • u drugoj polovini godine, obaveza vođenja knjiga počinje od 1. januara naredne godine.

Kada kao paušalac probijete limit od 6 miliona prelazite automatski na oblik samooporezivanja. Ovo što je važno da znate je da je ovaj oblik najskuplji, ali ipak prelazite na njega, jer nemate neku alternativu.

Šta je još u vezi ovoga važno da imate u vidu.

Od 1. januara do kraja juna sa probijenim limitom od 6 miliona vi od 01.07. prelazite na oblik vođenja knjiga – samooporezivanje i nemate opciju da birate. Praktično, cela godina morati da bude na samooporezivanju. Ali, moja preporuka je da od sledeće godine onda pređete na ličnu zaradu. U tom slušaju važno je da do 15. decembra podnesete zahtev da želite da pređete na vođenje kljiga preko oblika lična zarada. To obaveštenje se podnosi elektronski preko portala E-porezi elektronski i nakond toga se podnosi i poreska prijava PPDG-1S. 

Postoji i druga opcija kada probijete u nekom datumu limit od 6 miliona posle 1.jula., a tada do kraja godine, vi od 1. januara, odnosno od sledeće godine ste na samooporezivanju i morate da budete celu godinu na samooporezivanju.

Desi se nekada, u nekom slučaju da se dopusti da se pređe na ličnu zaradu, ali uglavnom to nije moguće.

E sad, šta je rešenje da možda uspete da izbegnete samooporezivanje?

Postoji nekih par slučajeva, jer ovaj najskuplji oblik vođenja knjiga samooporezivanjem treba izbeći, naročito kod delatnosti koje pružaju usluge. Tačnije, da se ogradim, nije uvek skuplje, ali u većini slučajeva jeste.

Jedna mogućnost je da kada vidite da ćete preći limit, u nekom trenutku do 15.12. dobrovoljno se ubacite u PDV sistem i sami se prijavete, pa ste onda od sutra u PDV-u, a ne na samooporezivanju. Važno je da to uradite do 15. decembra, tada ste vrlo kratko na samooporezivanju, pa prelazite na ličnu zaradu.

Druga mogućnost je sigurnija u praksi, gde može da se zakasni sa obradom vaše prijave, da ne dobijete na vreme rešenje od poreske uprave i onda nećete moći da podnesete zahtev za ličnu zaradu. 

Šta je onda najbolje rešenje, verovatno se pitate?

Sigurnija opcija, ali nažalost može duže da traje, je da prvo ugasite otvorenog preduzetnika i otvorite novog, pa da od početka budete na ličnoj zaradi. Ova opcija može da traje malo duže, na primer nekih mesec ili dva dana dok se stari preduzetnik ugasi.

Postoji i treća mogućnost koju moji klijenti često izaberu, a to je da otvore DOO, a preduzetnika ugase i potpuno se prebace na DOO.

Razlika između lične zarade i samooporezivanja

Hajde da ovde razjasnimo zašto bih vam ja uvek preporučio ličnu zaradu, a ne samooporezivanje i koja je konkretna razlik između ta dva načina oporezivanja.

Znači, kod samooporezvanja i kod lične zarade vi plaćate 4 stvari:

  1. Porez na dobit,
  2. Doprinose za zdravstveno osiguranje,
  3. Doprinose za nezaposlenost i
  4. Doprinose za PIO.

Kod samooporezivanja sve ove 4 stavke zavise od vaše dobiti i suština je u tome da što veća dobit i ove stavke su veće. Ovo je naročito izraženo kod usluga, jer kod usluga u većini slučajeva vi koji imate manje troškove ili eventualno zaposlene, nemate neke velike ostale troškove i praktično vi tako ne utičete na smanjnje ni na jednu stavku, tj. sve 4 su vam varijabilne.

Kod samooporezovanja imate sada u 2023. godini:

  • 10% poreza na dobit,
  • PIO 24%,
  • zdravstvo 10,3% i 
  • nezaposlenosti 0,75%.

Znači, 45,05% i sve je varijabilno. Postoji neki maksimum do toga se ide u plaćanju, ali može se kretati dosta visoko tako da je to prilično nepovoljna opcija.

Kod lične zarade jedino varijabilan je porez. On je 10%, a na ova 3 doprinosa vi upravljate kroz ličnu zaradu gde možete sebi da stavite neku minimalnu zaradu ili neku veću u zavisnosti šta vam odgovara.

Dok kod lične zarade, PIO 24%, zdravstvo 10,3% i nezaposlenost 0,75% vi upravljate njima zavisno od visine svoje lične zarade i samo je 10% poreza na dobit varijavilna stavka koju trebate da platite.

Šta kada paušalac pređe 8 miliona – LIMIT ZA ULAZAK U PDV

Pre svega, ovaj limit važi za sve:

  • paušalce,
  • preduzetnike knjigaše,
  • DOO i 
  • udruženja.

Šta ulazi u limit od 8 miliona?

Ulazi samo domaći promet. Prema mišljenju ministarstva kaže se da kada imate više od 8 miliona ino prometa onda imate mogućnost, a ne obavezu da uđete u PDV. 

Kako se vremenski posmatra limit od 8 miliona?

Posmatra se za period od 365 dana unazad. Znači, u svakom trenutku ne smete da imati više od 8 miliona dinara domaćeg prometa kada pogledate godinu dana unazad, odnosno 365 dana. To možete da gledate u svakom trenutak, a može da zahvati i prošlu godinu. 

Na primer, danas je 25. jul, pa gledano unazad 365 dana ostvarenog domaćeg pometa. Praktično, neke fakture ili neki prihodi mogu da vam u tom trenutku promene trenutni iznos prihoda, da pređete limit i tada se situacija menja, zato je važno da to pratite.

Šta je posledica probijanja limita od 8 miliona?

Kada probijete 8 miliona, i ovo je najčešće kod paušalaca, od sutradan ste u PDV sistemu i prelazite na oblik koji vodi knjige, koji se zove samooporezivanje.

Limit od 8 miliona dinara, posmatra se radi utvrđivanja činjenice da li je firma u obavezi da se evidentira u sistem PDV, a ovaj limit se posmatra za poslednjih godinu dana i nije vezan za kalendarsku godinu, već za poslednjh 12 meseci, tj 365 dana.

Prelaskom ovog limita, firme koje nisu u sistemu PDV-a, stiču obavezu od prvog narednog dana da se prijave za evidentiranje u sistem PDV. Tada se podnosi obrazac EPPDV i može se podneti u bilo kom periodu tokom godine. Već od narednog dana fakture izrađujete sa izraženim PDV-om.

Kako biste izbegli rizik od kašnjenja na evidentiranje u sistem PDV-a, uvek imate mogućnost da prijavu za ulazak u sistem PDV-a podnesete i pre prekoračenja granice.

A evo jednog zanimljivog slučaja koji bi mogao i vama da se dogodi.

Kako se limit od 8 miliona posmatra za poslednjih godinu dana, a limit od 6 miliona za kalendarsku godinu, postoji mogućnost da firma pređe granicu od 8 miliona iako nije prešla limit od 6 miliona. U slučaju da vam se ovo dogodi, firma bi već od narednog dana morala da uđe u sistem PDV-a, a samim tim bi preduzetnik paušalac izgubio pravo da bude paušalac, jer paušalac ne može da bude u sistemu PDV-a. Tada ne bi važili rokovi koje sam gore naveo za obavezu vođenja poslovnih knjiga, već bi i ta obaveza počela da važi takođe od prvog narednog dana.

Takođe je važno da znate i ovo:

Ako ste DOO, a probijete limit od 8 miliona, od sutradan ste u PDV-u i od tog trenutka obračunavate PDV na svojim fakturama, ali samo za domaća lica, jer ino-fakture nemaju obavezu obračuna PDV-a.

Napomena:

Ukoliko učestalije radite sa inostranstvom, vi dobijate određen iznos na devizni račun od naplaćenih ino-faktura. Pošto devize sa poslovnog računa možete dizati u samo 2 slučaja:

  • za službeni put u inostranstvo ili
  • za plaćanje zakupa poslovnog prostora u devizama.

Ali, kada neke iznose sa svog deviznog računa prebacite u menjačnici na svojoj e-bankig ili m-banking aplikaciji u dinare, ta konverzija deviza u dinare na vašem dinarskom računu će prikazadi priliv, a Narodna Banka Srbije nema mogućnost kojom bi razdvajala raspoređivanje priliva iz inostranstva kao i konvertovanje valuta.

I kako to rešiti, verujem da se sada pitate?

Poreska uprava usko sarađuje sa bankama i one ih izveštavaju o limitu na vašim poslovnim računima. Ukoliko ste prešli limit, ona će to evidentirati, dobićete poziv da odete na razgovor u vašu matičnu poresku upravu, gde ćete odneti KPO knjigu i sve izvode iz tekuće godine i tada će se utvrdila tačnost svih transakcija.

Limit od 50 miliona dinara

Pored limita od 6 i 8 miliona dinara, mislim da je dobro da vam napomenem i objasnim šta je tačno limit od 50 miliona dinara. Ovaj limit se odnosi na mogućnost da obveznik PDV-a bude tromesečni obveznik PDV-a, odnosno da PDV prijave predaje kvartalno, četiri puta godišnje.

Kada firma uđe u sistem PDV-a, bilo da je po sili zakona zbog prelaska limita od 8 miliona ili je to učinila dobrovoljno, prve dve godine je jednomesečni obveznik PDV-a, odnosno poreske prijave predaje svakog meseca. 

Nakon toga, ukoliko firma odluči da pređe u tromesečnog obveznika, ima tu mogućnost ukoliko u poslednjih godinu dana nije ostvaren prihod veći od 50 miliona dinara.

Takođe, treba imati u vidu i obrnutu situaciju, da firma koja je tromesečni obveznik PDV-a, ima obavezu da postane jednomesečni obveznik PDV-a kada u poslednjih godinu dana ostvari prihod veći od 50 miliona dinara.

Nadam se da vam je sada mnogo jasnija razlika između limita od 6 miliona i 8 miliona i da sam uspeo da vam otklonim sve nepoznanice u vezi toga, a za sve dodatne informacije, podnošenje poreskih prijava i vođenje poslovnih knjiga javite nam se.

12 thoughts on “Šta kada pređem 6 miliona, a šta kada pređem 8 miliona”

  1. Vlada

    Pozdrav Milane,
    Evo jedne informacije, iako ja nisam prešao 6 miliona, nadamo se da će biti jednog dana.
    Po mišljenju Ministarstva finansija, br. 011-00-00229/2016-04 od 7.3.2016. godine, a ima i jedno novije iz 2021 godine, bilten 3 iz marta, preduzetnik nije u obavezi da se prijavi za PDV cak i ako predje 8 miliona, ako mu je sav prihod iz inostranstva. Sto i jeste logicno, samo bi se predavala prazna prijava.
    Puno pozdrava i hvala na ovakvim člancima.
    Vlada

    1. ex inspector
      ex inspector

      Poštovani Vlado,
      u jednom delu gornjeg teksta baš o tome piše. Sve je baš lepo objašnjeno.

  2. Bogdan Dariusz Wojcieszek
    Bogdan Dariusz Wojcieszek

    Pozdrav Milane
    samo jedno pitanje,ukupno 6 miliona prometa (recimo rashodi za delove,gorivo kod rada na terenu itd + naplata tj. ti isti delovi,gorivo +usluga) ili 6 miliona cistog prihoda (samo naplacena usluga)?

    Bogdan

    1. Milan Trbojevic
      Milan Trbojevic

      Ako oni to shvate i urade prijavu pored PDV sledi i kazna ili zavisi od iznosa, ako to sami uradite kasnije samo platite PDV sa kamatom eventualno.

  3. Bosko

    Postovanje, ukoliko je jedno lice stoprocentni vlasnik 3 firme i u jednoj od te tri firme ostvari promet preko 8 mil rsd, da li automatski i preostale dve moraju uci u sistem PDV-a? Hvala unapred

  4. Marko

    Zdravo Milane, hvala za odlican tekst. Ima jednu nedoumicu. Ako DOO ima veci promet od 8 mil dinara, ali su sve fakture ka inostranstvu (nema domacih faktura), da li na fakturama treba da napise napomenu o porskom oslobadjanju? Obzirom da ne obracunava PDV. Da li se poziva na neki clan zakona o PDV? Radi se o 6201 sifri delatnosti. Hvala puno!!

    1. Milan Trbojevic
      Milan Trbojevic

      Ako poreska bude pokrenula kontrolu u smislu da je potrebno da se prijavite na PDV pišite nam i šaljemo Vam mišljenje ministarstva finansija koje objašnjava da ino promet ne ulazi u 8 miliona dinara i da je onda opciono da li ćete ili nećete ući u PDV, a ne obavezno.

Vaš komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top