Prema Zakonu o radu moguće je sklopiti ugovor o delu gde poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji mogu biti poslovi samostalne izrade ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu obavezno se zaključuje u pisanom obliku.
Koje su to glavne karakteristike ugovora o delu
Bitne karakteristike ugovora o delu su:
- obavljanje poslova po ovoj vrsti ugovora predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa,
- zaključuje se samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca,
- poslovi koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari, tj. samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla,
- podrazumeva zaključivanje ugovora u pisanom obliku,
- u oblasti umetnosti, ili druge kulturne delatnosti, mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom.
Lica angažovana po ugovoru o delu:
- nemaju status zaposlenih lica,
- nemaju prava na godišnji odmor,
- nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada,
- ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora,
- nemaju pravo na bolovanje,
kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.
Nije propisan nijedan uslov za zaključivanje ugovora o delu, pa poslodavac može da ga zaključi sa:
- licem koje je zaposleno kod drugog poslodavca,
- licem koje je nezaposleno,
- studentom,
- poljoprivrednikom,
- penzionerom
- korisnikom porodične penzije.
Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca nema ni obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu.
Ugovor o delu zaključen sa nezaposlenim licem koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a znajući da lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu ne stiču svojstvo zaposlenog kod poslodavca, neće izgubiti pravo na novčanu naknadu.
Što se tiče porodičnog penzionera napominjemo, ne postoji smetnja da se ovo lice angažuje za obavljanje poslova po osnovu ugovora o delu. Međutim, da li će mu za period angažovanja biti obustavljena isplata porodične penzije ili ne, zavisi od visine ugovorene naknade za rad. Propisano je da se korisniku porodične penzije ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih u momentu uplate doprinosa.
Delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu
Kao što sam već spomenuo, ugovor o delu se ne može zaključiti za obavljanje poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca.
Zapravo, ugovor o delu može se zaključiti radi:
- izrade ili popravke stvari,
- izvršenja fizičkog ili intelektualnog posla.
Ovo podrazumeva odgovarajuću stručnost izvršioca posla, tj. potrebna znanja i veštine, a poslodavac može da angažuje određeno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova.
Evo nekoliko primera:
Firma se bavi programiranjem i može da zaključi ugovor o delu sa licem koje angažuje da okreči poslovni prostor, ali ne i programera.
Trgovinska radnja može da zaključi ugovor o delu sa programerom koji će da izradi web shop, ali ne i sa prodavcem.
Firma koja se bavi proizvodnjom odeće može da zakljući ugovor o delu sa prevodiocem radi kratkoročnog angažmana zbog dolaska inostranih poslovnih partnera, ali ne i krojača.
Kao što verujem da razumete, ovde se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu (pretežnu) delatnost poslodavca.
Šta treba da sadrži ugovor o delu
Ugovor o delu mora biti sačinjen u pisanoj formi i treba da sadrži:
- podatke ugovornih strana – naručilac posla koji može biti poslodavac-pojedinac ili pravno lice i izvršilac posla,
- opis poslova koje je potrebno obaviti,
- visina novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad,
- mogu se navesti i npr naknada troškova, koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa.
Napomena:
Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu kao što je to slučaj kod ugovora o povremenim-privremenim poslovima, jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno, ali moguće je odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.
Porez i doprinosi po ugovoru o delu
Po osnovu ugovora o delu plaćanje:
- poreza regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje
- doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.
Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. Uzimaju se u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i isplaćene naknade.
Prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate). Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.
Kada je reč o doprinosima za PIO, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za PIO po stopi od 24% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza.
Napomena:
Doprinos za PIO ne plaća se jedino za lice koje je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini već plaćen taj doprinos na procenjenu najvišu osnovicu, jer nije moguće plaćati doprinos na osnovicu veću od zakonom određene makimalne osnovice.
Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano kod drugog poslodavca ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja, tj. nezaposlenim licen ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za PIO.
Ukoliko ugovor potpiše sa licem koje je penzioner, zaposleni kod drugog poslodavca, poljoprivrednik i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za PIO, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obračunavaju se i plaćaju. Preciznije, uplaćuje se ugovorena naknada, obračunava i plaća porez i doprinos za PIO (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa).
Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem.
Ako se radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate poreza i doprinosa ima izvršilac posla, a naručilac posla mu za to plaća odgovarajući iznos + neto iznos naknade koji je ugovoren.
Nedostaci rada po osnovu ugovora o delu
Kao što sam već spomenuo, lica koja su angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica kod poslodavca, pa samim tim nemaju prava iz radnog odnosa koja imaju zaposleni, poput prava na godišnji odmor, bolovanje, određeno radno vreme, pauzu u toku rada i slično.
Iz tog razloga može se zaključiti da su glavni nedostaci rada po osnovu ugovora o delu:
- nezaštićenost izvršioca posla od dobijanja otkaza i
- ne dobijanje naknade za prekovremeni rad.
Zloupotrebe ugovora o delu
Najčešći primer iz prakse zloupotrebe zaključivanja ugovora o delu je angažovanje lica radi obavljanja poslova koji se svrstavaju u pretežnu delatnost poslodavca. To se dešava najčešće radi kratkotrajne zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slučaju privremenog povećanja obima posla.
Kako uglavnom ne postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i da nema isplate regresa, bolovanja za prvih 30 dana i ostalih obaveza koja su obavezna kod standardnog radnog odnosa, finansijski je isplativije sa nekim licem zaključiti ugovor o delu, nego ugovor o radu na određeno vreme. Takvim postupanjem angažovanom radniku se uskraćuju pomenuta prava, kao i pravo na pauzu, na godišnji odmor, naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad i drugo.