UGOVOR O RADU – prava i obaveze zaposlenog i poslodavca i svi njegovi važni elementi

Ugovor o radu uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog. On se formira na osnovu Zakona o radu, a njegove odredbe se primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog lica tj. poslodavaca, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Takođe, odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji naše zemlje.

Za početak da objasnim značenje pojedinih pojmova:

Zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac je domaće pravno ili fizičko lice koje zapošljava, tj. radno angažuje, jedno ili više lica, odnosno zaposlenih.

ugovor o radu – Osnovna prava i obaveze zaposlenih

Zaposleni ima pravo na:

• odgovarajuću zaradu, 
• bezbednost i zdravlje na radu, 
• zdravstvenu zaštitu,
• zaštitu ličnog integriteta,
• dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, 
• materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, 
• kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Takođe, poštoje i dodatne vrste prava zaposlenih, kao na primer:

• zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja – trudničko i porodiljsko bolovanje,
• zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta,
• zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu.

Obaveze zaposlenih

Zaposleni je dužan:

1. da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2. da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3. da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
4. da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da:

1. zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu u tvrđenu u ugovoru o radu;
2. zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3. zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4. zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5. zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

Zasnivanje radnog odnosa

U Republici Srbiji radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života.

Pored ugovora o radu, kod zapošljavanja lica poželjno je, a nekada i obavezno imati i pravilnik o radu kojim se utvrđuju:

• organizacioni delovi ili sektori rada kod poslodavca,
• naziv i opis poslova,
• vrsta i stepen stručne spreme, a može da se utvrdi i broj izvršilaca ukoliko je to potrebno.

Napomena: Donošenje pravilnika o radu nije obavezno za poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.

Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca. Takav rad ne sme ugrožavati njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, tačnije ne sme biti zabranjen zakonom. Zato je pre zapošljavanja lica mlađeg od 18 godina života obavezna potvrda nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice. Takođe, poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Ugovor o radu

Radni odnos između poslodavca i zaposlenog zasniva se ugovorom o radu, a on se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu se zaključuje u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

Ugovor o radu može da se zaključi na:

• neodređeno ili 
• određeno vreme.

Napomena: Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Važno je znati da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

ugovor o radu Obavezni elementi

Ugovor o radu treba da sadrži:

1. naziv i sedište poslodavca;
2. lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4. naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11. elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu – primer

UGOVOR O RADU 

1. Poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenim na radnom mestu: direktor.

Zaposleni ima _________ stepe stručne spreme i po zanimanju je ________________.

2. Zaposleni će obavljati poslove ___________ i to na poslovima: ________________.

3. Zaposleni je neposredno odgovoran za upravljanje I rukovođenje privrednim društvom

4. Zaposleni će obavljati poslove u __________, ulica __________________.

5. Zaposleni zasniva radni odnos na neođeno vreme počev od ____________ godine. Zaposleni je dužan da stupi na rad ____________ godine.

6. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom, u trajanju od 8 časova dnevno i 40 časova nedeljno.

7. Zaposlenom se utvrđuje zarada za poslove koje obavlja, koja ne može biti manja od minimalne zarade, i to:

– na ime osnovne zarade, u iznosu od ____________ dinara ( bruto 1 se upisuje )  (slovima: iznos) mesečno.

8. Po osnovu radnog učinka, osnovna zarada može da se uveća odnosno umanji po oceni poslodavca.

Radni učinak utvrđuje se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog, u skladu sa sledećim kriterijumima:

1) kvalitet obavljenog posla;

2) obim obavljenog posla;

3) odnos zaposlenog prema radnim obavezama;

4) doprinos u radu.

9. Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati zaradu u tekućem mesecu u sledećim rokovima:

– do 15-tog u mesecu za prethodni mesec.

10.Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu:

– za rad na dan praznika koji je neradni dan, u skladu sa zakonom u visini 110% od osnovice;

– za rad noću 26% od osnovice;

– za prekovremeni rad u visin 26% od osnovice;

– za vreme provedeno u radnom odnosu „minuli rad“ u visini 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca.

11. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koji prethode mesecu početka odsustva, odnosno prekida rada:

– za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;

– za vreme korišćenja godišnjeg odmora;

– za vreme odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo);

– za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;

– za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada u visini 65% prosečne zarade;

– za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana koja je prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću u visini 100% prosečne zarade;

– za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u visini 65% prosečne zarade, u slučajevima i pod uslovima propisanim Zaknom o radu;

12.Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:

– za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

– za vreme provedeno na službenom putu u zemlji na ime dnevnice u visini 2.394 dinara, troškove puta i prenoćišta u hotelu

– za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu u visini 50 evra u dinarskoj protivrednosti;

– smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu u visini stvarnih troškova, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

– za ishranu u toku rada u iznosu od 500 dinara mesečno, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

– za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 500 dinara.

13. Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom, u skladu sa opštim aktom:

1) otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;

2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;

4) druga primanja (jubilarna nagrada, solidarna pomoć i sl.).

14. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji Republike Srbije ne obavlja poslove direktora u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije).

Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete.

Zabrana konkurencije iz st.1. ove tačke važi i po prestanku radnog odnosa, a najduže dve godine, pod uslovom da poslodavac zaposlenom isplati novčanu naknadu.

15. Dnevno radno vreme počinje u 8 časova i završava se u 16 časova.

O promeni radnog vremena poslodavac će zaposlenog obavestiti najmanje pet dana pre promene.

16. Poslodavac se obavezuje da, najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad, podnese propisane prijave na obavezno socijalno osiguranje i da blagovremeno uplaćuje doprinos u skladu sa zakonom.

17. Zaposleni ima pravo na:

– odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta;

– dnevni odmor u trajanju od 12 časova;

– nedeljni odmor u trajanju od 24 časa.

18. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor za svaku kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana, tim što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu elemenata propisanih opštim aktima.

19. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od najduže (broj) radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:

1) stupanja u brak u trajanju od 5 radnih dana;

2) porođaja supruge u trajanju od 5 radnih dana;

3) teže bolesti člana uže porodice u trajanju od 5 radnih dana;

4) u slučaju smrti člana uže porodice od 5 radnih dana;

4) dobrovoljnog davanja krvi u trajanju od  2 uzastopnih radnih dana;

20. Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje bezbednost, te zaštita života i zdravlja zaposlenog u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Zaposleni je dužan da se pridržava propisanih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.

21. Zaposleni izjavljuje da nema zdravstvenih ograničenja koja mogu uticati na nesmetano obavljanje poslova predviđenih ovim ugovorom.

22. Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi štetu koju ovaj pretrpi u slučaju povrede na radu ili u vezi sa radom.

23. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je, na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokovao poslodavcu.

Postojanje štete, njenu visinu i odgovornost zaposlenog utvrđuje poslodavac na predlog komisije, koja je dužna da sasluša zaposlenog.

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima delimično (ili potpuno) osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.

24. Svaka od ugovornih strana može otkazati ovaj ugovor, pod uslovima, u slučajevima i proceduri utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.⁶

Otkazom ugovora u saglasnosti sa zakonom, prestaje radni odnos zaposlenog.

Ugovor o radu je moguće raskinuti i sporazumom ugovornih strana, u kom slučaju sporazumom regulišu međusobna prava i obaveze, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Otkazni rok ugovora je 30 dana. ( zakonski minimum je 15 dana )

25. Zaposleni i poslodavac mogu podneti zahtev da se sporna pitanja u ostvarivanju pojedinačnih prava i obaveza rešavaju putem arbitra.

26. Zaposleni i poslodavac prihvataju sva prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, opštim aktima poslodavca i ovim ugovorom.

Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvrđena ovim ugovorom, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

27. U slučaju spora po ovom ugovoru koji se ne može rešiti dogovorom ugovornih strana, ugovorena je nadležnost sudu u Beogradu.

28. Ugovorne strane saglasno konstatuju da su pročitale i razumele odredbe ovog ugovora i da prihvataju iste, što potvrđuju svojim potpisima na ovom ugovoru.

29. Ovaj ugovor je sačinjen u 3 primeraka, od kojih zaposleni zadržava 1 primeraka a poslodavac 2 primeraka.

      ZAPOSLENI                                                                                                                     POSLODAVAC

 _______________________                                                                                  _______________________

Stupanje na rad

Stupanjem na rad zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa, a ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako to nije mogao da učini iz opravdanih razloga ili ako su se poslodavac i zaposleni drukčije dogovorili.

Poslodavac je dužan da ugovor o radu drži u sedištu firme ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca (ogranku, filijali i sl.) u zavisnosti od toga gde zaposleni radi.

Takođe, poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad.

Probni rad

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u trajanju od najduže šest meseci. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana. U tom slučaju je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Ugovor o radu na određeno vreme

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili određenim poslom.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na odeđeno vreme sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda.

Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2. za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
3. sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
4. za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
5. sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz slučaja 1, 2 i 3.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Ugovor o radu na neodređeno vreme

Radni odnos može da se zasnuje za rad sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme. I u ovom slučaju zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.

Bez obzira što zaposleni radi nepuno radno vreme, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom.

Ako to želi, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da bude u radnom odnosu kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Ugovor o radu sa direktorom

Direktor ne mora biti u radnom osnosu u kompaniji kao sa poslodavcem, tj. ne mora da ima zaključen ugovor o radu. Ali to jeste jedan od mogućnosti ukoliko direktor u praksi obavlja posao unutar kompanije, a ne da samo zastupa kompaniju. 

Ukoliko direktor obavlja poslove unutar kompanije i za to prima platu, on treba da bude u radnom odnosu, a to će se sprovesti sklapanjem ugovora o radu direktora i kompanije.

Takav ugovor o radu mora da ima sve obavezne elemente prema Zakonu o radu, kao i sa bilo kojim drugim zaposlenim. On ima sva prava i obaveze po osnovu rada.

Ugovor o radu sa direktorom se može zaključiti na:

• neodređeno vreme, kao i na
• određeno vreme ukoliko je mandat direktora unapred ograničen.

Ako direktor ima zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, poslodavac mu ne može otkazati ugovor o radu zbog toga što mu je istekao mandat ili je razrešen dužnosti direktora. Bez obzira što je njegov status direktora završen, on je još uvek u radnom odnosu kod poslodavca na neodređeno vreme.

Šta se u tom slučaju radi, verovatno se pitate?

Poslodavac tada ima dužnost da mu ponudi aneks ugovora o radu u kome mu predlaže neku drugu odgovarajuću poziciju u kompaniji. Ako poslodavac nema slobodnih odgovarajućih pozicija i poslova za njega, to lice postaje višak zaposlenih i tada se sprovodi procedura u kojoj mu se otkazuje ugovor o radu po osnovu – tehnološki višak.

ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, a on obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu na daljinu treba da sadrži:

• trajanje radnog vremena prema normativima rada;
• način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
• sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
• korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
• naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
• druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Prekovremeni rad, preraspodela radnog vremena, noćni rad, odmori i odsustva primenjuju se i na ugovor o radu na daljinu ako drukčije nije određeno pravilinikom o radu ili ugovorom o radu.

Pripravnici

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos – pripravnika, a pripravnički staž traje najduže godinu dana. Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa utvrđena ugovorom o radu.

Pojam radnog vremena

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan i raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju.

Ukoliko je takav dogovor sa poslodavcem, zaposleni može jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena obavljati od kuće.

Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a pravilnikom o radu ili u ugovoru o radu može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Skraćeno radno vremen

Ako se ustanovi da je određeni posao suviše naporan i štetan za zdravlje zaposlenog i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, skraćuje se radno vreme najviše 10 časova nedeljno. Ovo se primenjuje kod tzv. poslova sa povećanim rizikom.

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, a zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Prekovremeni rad

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena:

• u slučaju više sile,
• iznenadnog povećanja obima posla i
• u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, tj. prekovremeni rad.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, a zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Raspored radnog vremena

Radna nedelja traje, po pravilu, 5 radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan, po pravilu, traje 8 časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva može da radnu nedelju i raspored radnog vremena organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava može se ustanoviti i klizno radno vreme.

Dužnost poslodavaca je da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih kao i da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Napomena: Poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Noćni rad i rad u smenama

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Napomena: Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Odmori i odsustva

Pauze tj. odmori u toku dnevnog rada bi po zakonu trebali da budu ovakvi:

• zaposleni koji radi najmanje 6 časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta;
• zaposleni koji radi duže od 4, a kraće od 6 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta;
• zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Pauza ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena i uračunava se u radno vreme.

Dnevni odmor

Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.

Nedeljni odmor

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora, ako posao to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

Godišnji odmor

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom se smatra i vreme privremene sprečenosti za rad i odsustva sa rada uz naknadu zarade. On ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora – srazmerni deo za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom pravilnikom o radu i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Osim u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom.

Napomena: Praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Godišnji odmor može da se koristi jednokratno ili u dva ili više delova, a poslednji deo mora da se iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.

Odsustvo uz naknadu zarade – plaćeno odsustvo

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade – plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:

• sklapanja braka,
• porođaja supruge,
• teže bolesti člana uže porodice i 
• u drugim slučajevima utvrđenim pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1. pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2. dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Odsustvo bez naknade zarade – neplaćeno odsustvo

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade – neplaćeno odsustvo, a za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca;
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana nakon završetka navedenih odsustva vrati na rad kod poslodavca.

ugovor o raDU – Zarada, naknada, naknada troškova i druga primanja

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

1. osnovne zarade,
2. dela zarade za radni učinak i 
3. uvećane zarade.

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:

1. za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2. za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
3. za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.

Zarada se:

• isplaćuje u novcu, 
• u rokovima utvrđenim ugovorom o radu, 
• najmanje jedanput mesečno, a
• najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Naknada zarade

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Takođe, ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1. najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2. u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Naknada troškova

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa pravilnikom o radu i ugovorom o radu:

1. za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4. smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5. za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;
6. za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Druga primanja zaposlenog

U vezi drugih primanja zaposlenog poslodavac je dužan da isplati:

1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
2. zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3. zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa predviđenim zakonom.

Takođe, poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija i sl.

Isto tako, poslodavac može isplaćivati i jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

UGOVOR O RADU IzmenE – Izmena ugovorenih uslova rada

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, tj. aneks ugovora:

1. radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2. radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca;
3. radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca;
4. ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava;
5. radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu;
6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži:

• razloge za ponuđeni aneks ugovora,
• rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i
• pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa.

Premeštaj u drugo mesto rada

Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:

1. ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca;
2. ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Upućivanje na rad kod drugog poslodavca

Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je:

• privremeno prestala potreba za njegovim radom,
• dat u zakup poslovni prostor ili 
• zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. 

Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Prestanak radnog odnosa

Razlozi za prestanak radnog odnosa

Radni odnos može da prestane:

1. istekom roka za koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;
5. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog, a pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu, a otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa – otkazni rok.

Otkaz od strane poslodavca

1) Razlozi za otkaz

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje u slučajevima:

1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, tj. neplaćenog odsustva.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze:

1. ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2. ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3. ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4. ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5. ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu:

1. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;
3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6. ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca:

1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2. ako odbije zaključenje aneksa ugovora.

2) Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Umesto otkaza ugovora o radu, poslodavac može da sporevede neke od mera za nepoštovanje radne discipline, a to su:

1. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
2. novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3. opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

3) Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. 

Napomena: Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se:

1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Postupak u slučaju otkaza

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, tj. na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja.

Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Isplatu naknada poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu:

• za vreme trudnoće,
• porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i 
• odsustva sa rada radi posebne nege deteta. 

Zaposlenom rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Otkazni rok i novčana naknada

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ima pravo na otkazni rok u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od 8 niti duži od 30 dana. Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ukoliko vam je potreban primer Ugovora o radu, možete ga preuzeti OVDE, a za sva pitanja i konsultacije možete se javiti knjigovodstvenoj agenciji Knjiški moljac na email:  [email protected]