test samolstanosti – sve što treba da znate 

O testu samostalnosti je dosta bilo reči krajem 2019. i početkom 2020.godine naročito kada je 01.03.2020. godine zvanično počeo sa primenom. Iako se o njemu već dosta zna postoje pojedinosti koje su mnogima i dalje nepoznate ili zbunjujuće.
Iz tog razloga, u ovom tekstu saznaćete sve detalje koji su vam važni kako ne bi došli u situaciju da padnete ovaj test i zapadnete u neplanirane stresove i troškove, jer složićete se, to niko od nas ne želi.

Razlozi za donošenje testa samostalnosti

Prema Uputstvu za primenu testa samostalnosti koje je doneto u februaru 2020.godine, objašnjava se da je izražen porast broja registrovanih preduzetnika u Republici Srbiji, pretežno u određenim sektorima kao što su sektor: IT-ja, građevinarstva, različitih savetodavnih ili administrativnih usluga i dr, gde je uočeno u proteklim godinama da nema suštinske samostalnosti u obavljanju poslovnih aktivnosti.
Zapravo, pokazalo se da u određenim sektorima postoji široko rasprostranjena praksa angažovanja fizičkih lica na osnovu ugovora o pružanju usluga, odnosno, angažovanja preduzetnika, koja je prvenstveno motivisana poreskim razlozima, gde je prava priroda odnosa prikrivena takvim ugovorima o pružanju usluga, a zapravo se radi o relaciji klasičnog radnog odnosa.
Drugim rečima, radi se o iskorišćavanju, odnosno zloupotrebi forme preduzetnika radi plaćanja nižeg poreza kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u odnosu na angažovanje radnika kroz redovan radni odnos.
Ono što svakako znamo, ovakvo stanje nije jedinstveno samo za Srbiju, već je prisutno u velikom broju država koje nude niže poresko opterećenje za preduzetnike.
Kako se u donešenom Uputstvu navodi:
“Pored navedenog, izbegavanje radnopravnog odnosa omogućava i znatno smanjenje troškova koji su vezani za radnopravnu zaštitu zaposlenih, a obezbeđuje poslodavcu i priliku da veoma jednostavno anagažuje, ali i raskine saradnju sa radnikom koji se prema njemu formalno postavlja kao samostalni pružalac usluga.”
Takva pojava je u svetu poznata pod nazivom „bogus self employment“. Ova pojava označava fizička lica koja se registruju kao preduzetnici kako bi umanjili svoje poresko opterećenje i doprinose, a koji rade pod uslovima sličnim ili jednakim uslovima pod kojima rade zaposlena lica.
Negativne strane ovakve pojave smanjuju poreske prihode za državu, ali i umanjena prava preduzetnika u odnosu na radnopravnu zaštitu zaposlenih lica. Zato je test samostalnosti jedan od metoda koje države primenjuju kao metod u borbi protiv ove pojave.
Pozitivna strana ovako široke međunarodne rasprostranjenosti ove pojave jeste što su državi na raspolaganju rešenja i iskustva drugih država koja su mogla da posluže kao uzor.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana pred kraj 2019. godine usvojeno je rešenje kojim se na prvom mestu uvodi test kojim se ispituje suštinska samostalnost preduzetnika u obavljanju poslovnih aktivnosti.
Taj test – TEST SAMOSTALNOSTI se sastoji od 9 kriterijuma ili tačaka kojima se ocenjuje odnos između preduzetnika i nalogodavca, od kojih je potrebno ispuniti pet da bi se utvrdilo da preduzetnik nije samostalan u obavljanju aktivnosti.
Primera radi, kriterijumi se odnose na utvrđivanje da li je preduzetnik samostalan u izboru vremena za odlazak na odmor, u određivanju radnog vremena, u radu za druge nalogodavce, utvrđivanje vremenskog perioda u kojem je preduzetnik angažovan za jednog nalogodavca, prihoda koji ostvari od njega, i sl.
Kako se samostalnost preduzetnika u odnosu prema nalogodavcu ne može odrediti putem samo jednog kriterijuma, jer u praksi postoje raznovrsni oblici angažovanja kod kojih nije uvek jednostavno odrediti da li pre imaju prirodu odnosa koji postoje između nalogodavca i samostalnog pružaoca usluge ili pak između poslodavca i zaposlenog.
Upravo je zato izabran kao kriterijum veći broja indikatora samostalnosti koji omogućavaju da ono bude usmereno upravo na one slučajeve u kojima gotovo u potpunosti izostaje osnovna samostalnost koja je ključni element preduzetništva kao takvog i gde sve ukazuje na korišćenje pravne forme kako bi se izbegao radni odnos i plaćanje poreskih obaveza.
Takođe, ovo usvojeno rešenje i primena testa samostalnosti ima za cilj da reguliše odnos između preduzetnika i nalogodavca koji ima sve karakteristike poslodavca iz redovnog radnog odnosa, a ne posrednika ili zastupnika i da prepozna razvoj tržišta usluga na kome se sve više pojavljuju platforme kao spona između pružalaca i primalaca usluga.
Posledica utvrđene nesamostalnosti kroz test jeste ta da se prihod ostvaren u takvom odnosu oporezuje kao drugi prihod po članu 85 Zakona čime se poreska stopa povećava sa dotadašnjih 10% na novih 20%, pri čemu se povećava i osnovica na koju se poreska stopa primenjuje, ali i osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Šta je zapravo test samostalnosti i kako se on “polaže”

Test samostalnosti sadrži 9 kriterijuma ili tačaka prema kojima vi i inspektor procenjujete i proveravate svoju samostalnost u odnosu na nalogodavca ili klijenta. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje 5 kriterijuma ili tačaka smatraće se da nije samostalan i na taj način se smatra da nije prošao test samostalnosti.
Tih 9 kriterijuma se odnose na devet segmenata koji utiču na poslovni odnos nalogodavca i preduzetnika, a kriterijumi su sledeći:

1. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem (radi pojednostavljenja teksta, u nastavku za oba lica koristimo termin “nalogodavac”) određuje radno vreme preduzetniku ili su odmor i odsustva preduzetnika zavisni od odluke nalogodavca i naknada preduzetniku se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
2. Preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni.
3. Nalogodavac vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika.
4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika.
5. Nalogodavac obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio.
6. Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca.
7. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca, ukoliko takav klijent postoji.
8. Ugovor o angažovanju preduzetnika ili sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.
9. Preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Na koga se odnosi test samostalnosti

Preduzetnici

Ovo će vas vrlo verovatno zanimati, jer veliki broj firmi, pa verovatno i vaša može da spada u onu grupu koju “gađa” test samostalnosti.
Iz tog razloga treba imati u vidu da se ovaj test odnosi na:

• preduzetnike, tj.firme koje posluju sa preduzetnikom i

• preduzetnika koji posluje sa inostranstvom.

Nije bitno da li je preduzetnik paušalac i preduzetnik sa isplatom lične zarade ili koji ima oblik samooporezivanja, jer na sve ove oblike se odnosi test samostalnosti.
Kao i uvek, kao što postoje pravila postoje i izuzeci, pa se tako ovde mora posmatrati i specifičnosti u vezi sa određenim delatnostima koje obavlja preduzetnik. Iz tog razloga preduzetnik koji prema zakonu koji uređuje delatnost koju on obavlja ne može da bude u radnom odnosu kod nalogodavca, omogućeno je zakonom da iz njegove primene budu izuzete one delatnosti u kojima, po sili zakona, fizička lica koja te delatnosti obavljaju ne mogu zaključiti ugovor o radu.
Jedan od primera za to su ortačka advokatska društva gde može da bude samo njegov član, kome će status samostalnog advokata po sili zakona prestati registracijom ortačkog advokatskog društva, pa tako neće ni biti u mogućnosti da „fakturiše“ svom ortačkom društvu.
Dakle, odnos advokata sa njegovim nalogodavcem će, uključujući i samostalne advokate koji sarađuju sa ortačkim advokatskim društvima ili drugim advokatima, biti izuzet od primene testa samostalnosti.
Drugi primer za to su javni izvršitelji koji obavljaju delatnost kao preduzetnici ili kao članovi ortačkog društva čiji članovi su isključivo javni izvršitelji, dok će biti razrešen svoje funkcije ako zasnuje radni odnos.

Nalogodavci 

Nalogodavcem se za potrebe primene testa samostalnoti smatra:
– domaće pravno lice – obuhvata akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću, ortačko društvo, komanditno društvo, udruženje, ustanove, zdravstvene ustanove,
– strano pravno lice – uključuje i ogranak i predstavništvo stranog pravnog lica registrovano u Srbiji,
– domaći preduzetnik knjigaš ili preduzetnik paušalac,
– strani preduzetnik koji je direktno ili indirektno angažovalo domaćeg preduzetnika za obavljanje poslova.
Preciznije, nalogodavcem će se smatrati ono lice za čije potrebe i po čijem zahtevu preduzetnik pruža usluge, ne uzimajući u obzir da li je takvo lice direktno angažovalo preduzetnika i da li direktno vrši isplatu naknade preduzetniku.
Poreski inspektor u postupku poreske kontrole utvrđuje ko je direktni odnosno indirektni nalogodavac preduzetnika, radi određivanja na koji odnos će primeniti test samostalnosti kao i radi pravilne primene odredbi Zakona u vezi sa obračunom poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Povezana lica nalogodavca

Povezana lica nalogodavca smatraju se ona fizička ili pravna lice u čijim se odnosima sa nalogodavcem javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.
Takvi primeri mogu biti sledeći:

• U slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost kontrole nad nalogodavcem
• Mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji i kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u nalogodavčevim organima upravljanja
• Licem povezanim sa nalogodavcem smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod nalogodavca, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu.
• Licima povezanim sa nalogodavcem smatraju se bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga.

I drugi.
Kontrolu ove vrste povezanosti sa nalogodavcem poreski inspektor može učiniti:

1. Na osnovu javno dostupnih podataka sadržanih u Agenciji za privredne registre – putem analize vlasničke strukture domaćeg nalogodavca (uključujući i centralnu evidenciju stvarnih vlasnika),

2. Dokumentacije o transfernim cenama koje je domaći nalogodavac dužan da prilaže uz poreski bilans svake poreske godine, u slučaju da ima transakcije sa povezanim licima po Zakona o porezu na dobit pravnih lica,

3. Po automatizmu, ukoliko preduzetnik obavlja aktivnosti za pravno lice iz nadležnosti poreskog sistema.

4. U slučaju stranog nalogodavaca na osnovu javno dostupnih podataka u vezi sa korporativnom strukturom stranog nalogodavca, uzimanjem izjava od preduzetnika u vezi sa odnosom sa stranim nalogodavcem i njegovim povezanim licima kao i upućivanjem zahteva za dostavljanje informacija od značaja za oporezivanje nadležnim organima druge države, na osnovu međunarodne konvencije ili važećeg ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Da li se test samostalnosti odnosi i na posrednike između nalogodavca i preduzetnika

Ovo se verovatno mnogi od vas pitate koji radite preko posredničkih platformi kao što su UpWork, Toptal i sliče. Prema Zakonu, posrednici ili zastupnici ne potpadaju pod one koje treba da interesuje test samostalnosti, a evo i zašto?
Oni svoju naknadu naplaćuju kod izvršavanja poslova zastupanja ili posredovanja za račun drugog lica i za takav posao ne naplaćuje od tog drugog lica ili od preduzetnika ništa osim uobičajene zastupničke ili posredničke provizije. Tako da, u slučaju lica koja posreduju između nalogodavca i preduzetnika, takva lica se neće smatrati nalogodavcima.
Kao što verovatno znate, jedan od najčešćih oblika, ali svakako ne i jedini oblik posrednika su kompanije koja upravljaju takozvanim posredničkim ili virtuelnim platformama gde sa jedne strane pružaoci usluga postavljaju svoje radne biografije i portfolija, koje su grupisane prema vrsti usluga i nekih drugih kriterijumima, a sa druge strane potencijalni nalogodavci pregledom radnih biografija vrše odabir pružaoca usluga.
Iz tog razloga takve platforme u suštini posluju u cilju sticanja dobiti kroz dovođenje u vezu nalogodavaca i pružaoca usluga i naša država ih tako i posmatra.
Posredničke platforme često pružaju i dodatne usluge, koje mogu da uključuju:

• Sužavanje liste potencijalnih pružalaca usluga za nalogodavca, u skladu sa zahtevima konkretnog zadatka, a prema detaljima iz radnih biografija,
• Rangiranje i ocenjivanje nalogodavaca i pružaoca usluga,
• Vršenje verifikacije pružalaca usluga od strane posredničke platforme – potvrđivanje autentičnosti e-mejl adresa pružalaca usluga, identiteta pružalaca usluga (pregledom ličnih dokumenata pružalaca usluga), deljenjem utisaka (ocena uspešnosti izvršenja zadataka) drugih nalogodavaca koji su angažovali preduzetnika,
• Obezbeđivanje alata na osnovu kojih pružalac usluga prati broj utrošenih sati na obavljanju zadataka za konkretnog nalogodavca, i dokumentuje da su obračunati sati provedeni na pružanju usluge za tog klijenta,
• Omogućavanje izdavanja faktura i naplate usluga korišćenjem alata same platforme,
• Direktna plaćanja pružaocima usluga za račun nalogodavca,
• Omogućavanje bezbedne razmene podataka između pružalaca usluga i nalogodavaca, preko svog virtuelnog prostora.

Po pravilu platforme koje obavljaju svoju delatnost na ovaj način, ispunjavaju uslove da se smatraju posrednikom i ne potpadaju pod test samostalnosti.
S druge strane, postoje virtuelne platforme odnosno pravna lica koja upravljaju virtuelnim platformama čija uloga u odnosu preduzetnika i nalogodavca prevazilazi ulogu posrednika. Neke platforme nastupaju kao posrednici bez obzira što koriste različita softverska rešenja ili iskustva da preporuče odabrane timove pružalaca usluge za potrebe svojih klijenata – nalogodavaca.
Međutim, neke platforme prevazilaze ulogu posrednika jer se:

• angažuju neposredno za formiranje timova na koji klijent – nalogodavac neće moći da stavi zamerku (ili imati mogućnost da ga ne prihvati ili zameni),
• u manjoj ili većoj meri preuzimaju pregovaranje ili rizik izvršenja posla,
• obezbediti da celi timovi takve platforme fizički svoje usluge pružaju u poslovnim prostorijama klijenta i doprineti da se integrišu u postojeće timove zaposlenih.

i skično.
Ovakve platforme najčešće ne naplaćuju posredničke provizije od pružalaca usluga, već isključivo od klijenata, a omogućavaju i probni rad svojih timova pružalaca usluga, pre punog angažovanja tima za dugotrajniji projekat.
U tom slučaju ove platforme ne spadaju samo pod kategoriju posrednika tako da je na proceni poreskog inspektora da utvrdi da li ovakav posrednik ispunjava uslove da se smatra posrednikom. On to može da čini analiziranjem javno dostupnih podataka ili odnosa između posrednika i preduzetnika, tj.da li i na koji način preduzetnik plaća usluge posrednika, šta sve obuhvataju usluge posrednika i sl.
Ukoliko poreski inspektor utvrdi da se isplatilac naknade ne može smatrati posrednikom, jer zapravo ispunjava uslove da se smatra nalogodavcem, primeniće test samostalnosti na odnos između preduzetnika i direktnog isplatioca naknade.
Ukoliko se odnos između preduzetnika i isplatioca naknade može smatrati samostalnim u pogledu testa samostalnosti, poreski inspektor test samostalnosti primenjuje na odnos između preduzetnika i indirektnog nalogodavca.
Prilikom primene odredbe o posrednicima, poreski inspektor će utvrđivati povezanost između posrednika i nalogodavaca, za potrebe primene testa samostalnosti, odnosno ukoliko je posrednik povezano lice nalogodavca, test samostalnosti će se primeniti na oba lica.

Kako se meri test samostalnosti

U ovom odnosu je bitno da posmatrate dve strane:
Prva je nalogodavac – onaj koji posluje sa preduzetnikom i plaća ga.
Druga je preduzetnik – onaj koji posluje sa nalogodavcem i prima uplatu.
Zapravo, meri se odnos ove transakcije između prve i druge strane u odnosu.
U ovom odnosu:

• može da se posebno gleda transakcija prve i druge strane ili 
• može da se desi da na primer preduzetnik ima 5 klijenata, a da samo sa jednim ne prolazi test samostalnosti, a sa ovih ostalih 4 prolazi.

Rad sa inostanim i domaćim klijentima takođe ima veze sa ovim testom, tako da je bitno da znate da:

• Ako je nalogodavac domaće pravno lice, nebitno da li je preduzetnik ili doo, on može da bude potencijalno onaj koji snosi trošak svih poreza i doprinosa u ovom odnosu sa preduzetnikom koji ispunjava 5 ili više kriterijuma i time pada test samostalnosti i
• Ako je nalogodavac strano lice tj, bilo koja firma van Srbije, u tom slučaju, ako je preduzetnik nesamostalan, ceo teret toga pada na preduzetnika i on će biti dodatno oporezovan za tu transakciju.
• Ako je nalogodavac posrednik, što može da bude klasična neka firma bilo domaća ili strana kao što su na primer UpWork, Toptal i slične posredničke platforme, pa se u tom slučaju ne gleda odnos između posrednika i preduzetnika, već se gleda odnos između preduzetnika i onoga ko plaća posrednika tj.nalogodavca iako u tom odnosu postoji posrednik.

Hajde da razjasnimo svaku od tačaka/kriterijuma testa samostalnosti

1. KRITERIJUM

„Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru“
U ovom kriterijumu zapravo postoje dva alternativno postavljena podkriterijuma:

• nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku ili
• odmor i odsustva preduzetnika zavisni su od odluke nalogodavca i naknada preduzetniku se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru.

Iz ovoga vidimo da je dovoljno da se ostvari jedan od dva podkriterijuma da bi se smatralo da ovaj kriterijum postoji u ugovornom odnosu između preduzetnika i nalogodavca. S druge strane, ako su u konkretnom slučaju ostvarena oba podkriterijuma, smatra se da je ostvaren samo jedan ceo kriterijum.
Ako dan godišnjeg odmora i odsustva zavisni od odluke nalogodavca, jasno se vidi da nema samostalnosti  tom odnosu.
Sa druge strane, okolnost da se ne umanjuje naknada za vreme odmora preduzetnika ne mora da znači njegovu nesamostalnost. Često se u praksi ugovaraju paušalne naknade za usluge, koje se isplaćuju nezavisno od obima izvršenih usluga u periodu za koji se isplaćuje naknada.
Generalno razumevanje kriterijuma nesamostalnosti je da ne treba zasebno posmatrati svaki pojedinačni kriterijum, tj. da nijedan pojedinačan kriterijum, sam po sebi, ne znači nesamostalnost preduzetnika, već tek kada se kumulativno ostvare najmanje pet kriterijuma, u tom slučaju se smatra da je preduzetnik nesamostalan.

2. KRITERIJUM

„Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni.“
U korišćenje prostorija nalogodavaca ne spada odlaženje na recimo, sastanak jednom mesečno, ali ako vam nalogodavac plaća na primer 300-400 eura za poslovni prostor u kome radite, plaća vam co-working prostor ili koristite njegov prostor za rad, to dovodi do pada ove tačke testa samostalnosti.
Ipak, postoje poslovi koji se po svojoj prirodi obavljaju u prostorijama nalogodavca ili u mestu koje nalogodavac odredi. Na primer, ako se preduzetnik bavi održavanjem tehničkih uređaja koji se nalaze u poslovnim prostorijama nalogodavca, logično je da će te usluge uglavnom da pruža u prostorijama nalogodavca.
Takođe, ako se preduzetnik bavi građevinskom delatnošću, po prirodi posla, većinu vremena provodiće na gradilištu koje odredi nalogodavac i sl.

3. KRITERIJUM

„Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca“
Ukoliko vršenje ili organizovanje stručnog osposobljavanja i usavršavanja predstavlja obavezu poslodavca, a pravo i obavezu zaposlenog, ova činjenica može biti pokazatelj da se suštinski radi o radnom, a ne odnosu nalogodavca i preduzetnika.
Ali u praksi se mogu zamisliti određeni specifični slučajevi kada je neophodno da pružalac usluge prođe određenu obuku kako bi mogao da pruža usluge nalogodavcu. Na primer, ako bi pružanje usluga podrazumevalo rad u specifičnom kompjuterskom programu ili pomoću specijalizovanih alata i sl, očekivano je da nalogodavac organizuje obuku preduzetniku – pružaocu usluge kako bi ga osposobio za rad u tom programu ili za rad tim specifičnim alatima i mašinama.
U svakom slučaju, u međusobnom ugovoru treba definisati ovaj kriterijum što jasnije kako ne bi došlo do zabune i pogrešnog tumačenja od strane poreskog inspektora.

4. KRITERIJUM

„Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca”
Ako nalogodavac za popunjavanje određenog radnog mesta raspiše konkurs i postavi oglas za zapošljavanje na recimo sajtu Infostud ili nekom sličnom sajtu ili angažuje tzv. agenciju za posredovanje u zapošljavanju i odabiru kandidata, a onda, po pronalaženju odgovarajućeg kandidata, umesto ugovora o radu, sa tim kandidatom, tj. preduzetnikom zaključi ugovor o pružanju usluga, takva situacija predstavlja jedan od pokazatelja nesamostalnosti preduzetnika.
Zato vodite računa da dokažete da u momentu vašag angažovanja kao preduzetnika nije bilo oglasa na sajtu nalogodavca ili postavljen na nekom drugom sajt za zapošljavanje. To možete dokazati, na primer putem email prepiske.
Takođe, ukoliko ste angažovani preko posredničkih virtuelnih platformi za povezivanje nalogodavaca i ponuđača usluga, vodite računa da ta platfoma ne prevazilazi ulogu platforme posrednika. 

5. KRITERIJUM

„Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio.“
Ovaj kriterijum ima zapravo dva alternativna podkriterijuma:
– nalogodavac obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika.
Ovaj podkriterijum je vrlo određen i predstavlja pokazatelj da, ukoliko vam nalogodavac kupi bilo koji alat, mašinu, kompjuter, softver, pa čak i ako koristite email poslodavca sa njegovim domenom u nazivu, to se smatra da je njegova nematerijalna imovina i padate ovu tačku testa samostalnosti.
Specifično je u slučajevima kada nalogodavac proizvodi neki hardver koji niko drugi ne proizvodi, a vi, angažovani kao preduzetnik, za njega pravite softver i morate da ga testirate, zapravo tada potpadate pod slučaj “specijalizovan alat”.
Ukoliko nemate neki sličan slučaj, sve što koristite za rad trebalo bi da potkrepite dokazima iz ugovora koji ste sklopili sa nalogodavcem – klijentom i fakturama gde se vidi da ste tu opremu vi kupili.
– nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika.
Vezano za ovaj podkriterijum, naznačite u ugovoru o međusobnoj saradnji da nalogodavac vama može dati osnovne naloga i smernice u vezi sa naručenim poslom, na primer da mu napravite neki određeni softver i da mu na mesečnom nivou prezentujete dokle ste stigli sa procesom rada kao bi on imao uvid u vaš rad i obavio osnovnu kontrolu rezultata rada ili nadzor radi bolje saradnje u obavljanju posla koji je naručio.
Sve preko toga ne ispunjava kriterijum samostalnosti, čak i ako koristite njegove Task ili Project Management System ili interne programe za komunikaciju sa timom.

6. KRITERIJUM

„Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem“
Ovaj kriterijum je dosta jasno, precizno, matematički, postavljen, a možete da utvrdite da li kao preduzetnik imate manje od 70% svojih prihoda sa jednim nalogodavcem ili klijentom u periodu od 12 meseci tako što ćete voditi evidenciju o prihodima
Takođe, dokaz za to su vam Obrazac KPO, ako ste preduzetnik paušalac, odnosno bilans uspeha ako je reč o preduzetniku koji vodi poslovne knjige.

7. KRITERIJUM

„Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji“
Ovaj kriterijum tačno znači, ili da vam je šifra delatnosti ista sa nalogodavcem ili da se prema sajtu nalogodavca može utvrditi da on obavlja i te poslove koje obavljate vi.
Takođe, u ugovorima o zajedničkoj proizvodnji ili drugom zajedničkom poslu, uobičajeno je da ugovorne strane snose rizik tog posla, srazmerno uloženom radu i materijalnim sredstvima.
Kod radnog odnosa poslodavac snosi rizik posla, dok zaposleni ima pravo na zaradu, nezavisno od poslovnog uspeha poslodavca. U ovom slučaju zaposleni samo posredno snosi rizik, u smislu da ako poslodavac doživi neuspeh, može da dođe do prekida radnog odnosa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi.
Zato ako, u skladu sa ugovorom o pružanju usluga, preduzetnik ne snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu – nalogodavcu, to pokazuje nesamostalnost preduzetnika.

8. KRITERIJUM

„Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu“
Kao što verujem da znate obavljanje preduzetničke delatnosti podrazumeva samostalnost u radu, koja se ogleda i u samostalnom odlučivanju sa kojim klijentima i sa koliko klijenata ćete kao preduzetnik sarađivati.
Iz tog razloga, ukoliko u ugovoru između preduzetnika i nalogodavca postoji klauzula o delimičnoj ili potpunoj zabrani preduzetnika da pruža usluge drugim nalogodavcima, tada te samostalnosti nema. Ali, ukoliko se naglasi u ugovoru da ne smete da radite za direktnog konkurenta po imence navedenog koji je, tada ovu tačku prolazite.

9. KRITERIJUM

„Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa“
I ovaj kriterijum je dosta precizno postavljen, pa ako ste kao preduzetnik neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana radili za istog nalogodavca padate ovu tačku testa samostalnosti.
Ono što treba da znate je da se period od 130 radnih dana ne posmatra na nivou kalendarske godine, nego u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u toj kalendarskoj godini.
Takođe, nije bitno dnevno trajanje pružanja usluge, niti period u toku dana kada se usluga pruža. Na primer, ako je preduzetnik u periodu od 130 dana pružao usluge nalogodavcu od po 15 minuta dnevno, ovaj kriterijum bi bio ostvaren.
Iz tog razloga, možete u ugovoru staviti klauzulu da radite na tom određenom poslu za nalogodavca samo 3 meseca. Posebno vodite računa o ovom kriterijumu kada sa klijentima imate ugovore na neodređeno vreme.

Šta se dešava kada padnete test samostalnosti

Kao što sam spomenuo, test samostalnosti se ne prolazi tj.pada se ako ispunjavate 5 ili više kriterijuma ili tačaka.
Šta to konkretno znači?
To znači da ćete na te transakcije koje se gledaju kao bruto iznos platiti 20% poreza (kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana), a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od  25%.

Primeri oporezivanja kada se padne test samostalnosti

• Primer: domaće pravno lice ima transakciju prema preduzetniku

Iznos od 300.000 din uplatilo je pravno lice preduzetniku, a dokaže se da je preduzetnik nesamostalan.
Primenjuje se u tom slučaju 20% poreza, tj.
300.000 din * 20% = 60.000 din
i 25% PIO doprinosi tj.
300.000 din * 25% = 75.000 din.
Znači, vas ova transakcija košta:
300.000 din (koliko ste platiti preduzetniku)
60.000 din (koliko treba da platite poreza)

• 75.000 din (koliko treba da platite PIO fondu)

___________
135.000 din *
*Odnosno oko 50% u odnosu na početni iznos bez dodatnih odbitaka, bez obzira što vi već plaćate neke poreze i doprinose kao pravno lice, jer se ovde gleda samo konkretan odnos i transkacija sa tim preduzetnikom.

• Primer: kada preduzetnik ima transakciju prema inostranom klijentu

U ovom slučaju je potpuno isto kao i u 1. Primeru, tj. preduzetnik plaća dodatni porez i PIO doprinose kada padne test samostalnosti u odnosu na konkretnog ino-klijenta, a pored toga plaća redovne poreske obaveze kao paušalac ili preduzetnik knjigaš. 

Moji predlozi kako da bez straha i po zakonu prođete test samostalnosti za svaki kriterijum:

Za početak, pročitajte detaljno svaki od ovih kriterijuma i realno sagledajte da li ih padata ili prolazite. Nakon toga, počnite sa regulisanjem odnosa sa svojim klijentima i pripremom čvrstih dokaza kojima ćete potkrepiti te dokaze i imati jasnu argumentaciju pred poreskom upravom da ne padate te tačke ili kriterijume iz testa samostalnosti.

• Nalogodavac određuje radno vreme ili odobrava preduzetniku korišćenje godišnjeg odmora i drugih vrsta odsustva uz naknadu.

Ovde obavezno imajte ugovor sa svim vašim klijentima kao i precizno napisane odluke u kojima se vaše vreme provedeno na radu, dani odmora i odsustva jasno vide da su nezavisne od odluke nalogodavca. 

• Preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni.

Kao i u prvom slučaju, ugovorom definišite da prostorije za rad, korišćenje materijalnih i nematerijalnih sredstava za rad obezbeđujete vi, a ne nalogodavac, a pored ugovora to potkrepite i dokazima u vidu internih odluka i APR rešenja.

• Nalogodavac vrši ili organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje preduzetnika.

Ovo takođe definišite ugovorom o međusobnoj saradnji u kojem ćete naglasiti da nalogodavac ne rukovodi vašim procesom osposobljavanja i usavršavanja, koji će vam biti glavni dokaz za ovaj kriterijum o samostalnosti, a možete imati i kao dokaze fakture sa stručnih usavršavanja koje ste sami platili.

• Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruiter-e.

Defišite u ugovoru da na poziciju niste došli putem oglasa niti preko agencija za zapošljavanje, priložite preprsku imejlom kao dodatni dokaz.

• Nalogodavac obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili finansira njihovu nabavku i rukovodi procesima rada.

U ugovoru o međusovnoj saradnji naglasite da sami obezbeđujete sredstva za rad i upravljate procesima rada, osim u nekim posebnim slučajevima ako su vam potrebni neki specijalizovani alati, opreme ili druga specijalizovana materijalna ili nematerijalna sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla. Takođe, važno je da se jasno naznači da nalogodavac vama može dati osnovne naloga i smernice u vezi sa naručenim poslom i vršiti osnovnu kontrolu rezultata rada ili nadzor radi bolje saradnje u obavljanju posla koji je naručio. 

• Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca.

Kao i svi ostali kriterijumi i ovaj je vrlo važan, tako da vam predlažem da vodite evidenciju ostvarenih prihoda po svakom kijentu kako biste pratili procenat prihoda od svakog od njih, a dokazi za to vam mogu biti KPO knjiga ako ste paušalac, bilans uspeha ako je reč o preduzetniku koji vodi poslovne knjige,izlazne fakture…

• Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca, ukoliko takav klijent postoji.

Ovo sve jasno definišite ugovorom, a dodatni dokaz može vam biti APR rešenje.

• Ugovor o angažovanju preduzetnika ili sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.

Kao i kod tačke 8. Ugovor o kome je ovo jasno definisano je najači dokaz ukoliko vam dođe inspekcijska kontrola.

• Preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Da prolazite i ovaj kriterijum testa samostalnosti definišite vreme i period rada u ugovoru, a ako dodatni dokaz da prolazite test će biti interna tabela vođenja satnice provedene na radu.

Nekoliko crtica za kraj kao posetnik:

• Sa inostranim klijentima ugovor je obavezan
• Sa domaćim klijentima ugovor + faktičko stanje
• Test se neće raditi retroaktivno tj. samo od 01.01.2020.
• Ovo važi za sve paušalce bez obzire na delatnost
• Test se odnosi na svakog klijenta pojedinačno
• Ovo se u principu ne odnosi na rad sa fizičkim licima
• Nista se ne šalje kao rešenje testa, već ako dođe inspektor treba da vidi ugovor i faktičko stanje
• Ukoliko do 9 kriterijuma ispunim 5, onda ne prolazim test.