Porez na kapitalnu dobit – Šta je, kada ga treba platiti i može li se izbeći?

Porez na kapitalnu dobit ili porez na razliku u ceni je vrlo često nepoznanica i mnogi od vas koji prodajete stan, zemljište, akcije, autorska prava, kriptovalute, obveznice i slično, saznanje da treba da platite i ovaj porez može biti neočekivano. To što je nešto neočakivano može na žalost biti negativno iskustvo, pogotovu ako niste upoznati sa svim potrebnim pojedinostima u vezi plaćanja ovog poreza.

Da ne bi do toga došlo, objasniću vam detaljno šta je zapravo ovaj porez i na primerima razjasniti kada treba da ga platite.

Šta je porez na kapitalnu dobit

Kapitalna dobit je prihod koji nastaje prodajom, tj. prenosom uz naknadu:

1) stvarnih prava na nepokretnostima (stana, lokala, zemljišta…);

2) autorskih i srodnih prava;

3) udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti;

4) investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova, otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda;

5) investicione jedinice alternativnog investicionog fonda;

6) digitalne imovine, kripto valuta.

Porezom na kapitalnu dobit oporezuje se dobitak koji je sam sebi cilj.

Hajde da to objasnimo na primeru prodaje stana:

Na primer, hoćete da prodate stan, pronašli ste kupca, dogovorili ste se oko cene, potpisali ugovor, izračunali koliki je iznos poreza na prenos apsolutnih prava i dogovorili ste se ko će platiti taj porez.

Međutim, vrlo je verovatno da ćete biti u obavezi da platite i još jedan porez, a to je –  porez na kapitalnu dobit, a evo i u kom slučaju:

Ako prodajete stan koji ste kupili pre, na primer sedam godina da biste kupili veći, to znači da cilj vaše prodaje nije da ostvarite dobitak, već da rešite stambeno pitanje i zato nećete morati da platite porez na kapitalnu dobit.

Ali ukoliko prodajete stan po većoj ceni da biste dobili više novca nego što ste ga pre sedam godina platili, tada je vaša namera da zaradite i onda ste u obavezi da platite porez na kapitalnu dobit.

Hajde da to objasnimo na primeru prodaje kriptovaluta:

Kada želite da prodate kriptovalutu takođe ste u obavezi da platite porez na kapitalnu dobit po predviđenoj stopi gde se za osnovicu uzima razliku za koju ste stekli ili kupili kriptovalutu, tj. njena nabavna cena i cene za koju ste prodali kriptovalutu, odnosno njena prodajna cena. 

Ono što je takođe važno da znate, kapitalnim dobitkom smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti kada:

• su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu;
• se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;
• se prenosvrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka;
• se vrši prenos dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;
• je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina;
• se u statusnoj promeni vrši zamena akcija, odnosno udela koje obveznik ima u privrednom društvu prenosiocu, isključivo za akcije, odnosno udele u privrednom društvu sticaocu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Kako se utvrđuje kapitalna dobit

Kako bismo utvrdili kapitalnu dobit, potrebno nam je određivanje:

• prodajne cene i 
• nabavne cene.

Određivanje prodajne cene

Za određivanje kapitalne dobiti sagledava se prodajna cena, koja se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Kao ugovorena, odnosno tržišna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava.

Kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatra tržišna cena prava koje se daje u razmenu.

Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog društva po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje.

Određivanje nabavne cene

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj ste stekli pravo, udeo ili hartiju od vrednosti.

Kod prenosa nepokretnosti:

Kod prenosa nepokretnosti koju ste sami izgradili, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje, a ako ne dokažete iznos troškova izgradnje, osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.

Kod prenosa nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje koju ste imali do dana prenosa i koju možete da dokumentujete.

Kod prenosa investicione jedinice:

Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi.

Kod prenosa hartija od vrednosti:

Kod hartija od vrednosti koje je obveznik stekao kupovinom, a kojima se trguje na regulisanom tržištu kapitala, nabavnom cenom smatra se cena koju možete da dokumentuje kao stvarno plaćenu. Ako to ne možete, najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana od dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti.

Kod hartija od vrednosti koje ste stekli, a kojima se ne trguje na tržištu kapitala, nabavnom cenom smatra se cena koju dokumentujete kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učinite, njena nominalna vrednost, a ako je reč o akcijama bez nominalne vrednosti, srazmerni deo neto imovine društva u momentu sticanja.

U slučaju prenosa uz naknadu akcija ili udela nerezidentnih privrednih društava, odnosno hartija od vrednosti čiji izdavalac nije poreski rezident Republike Srbije, ukoliko rezidentni obveznik u vreme sticanja tih akcija, udela, odnosno hartija od vrednosti, kao i najmanje šest meseci po njihovom sticanju nije bio rezident Republike Srbije, nabavnom cenom smatra se njihova tržišna vrednost na dan kada je postao poreski rezident Republike.

Kod prenosa digitalne imovine:

Kod prenosa digitalne imovine, nabavnom cenom smatra se cena koju dokumentujete kao stvarno plaćenu. U slučaju prenosa digitalne imovine koju ste stekli rudarenjem, nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.

U slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao rudarenjem , koja je bila predmet oporezivanja po osnovu prihoda fizičkih lica, nabavnom cenom smatra se osnovica na koju je plaćen porez na druge prihode.

U slučaju prenosa digitalne imovine koju ste stekli od poslodavca ili od povezanog lica sa poslodavcem bez naknade ili po povlašćenoj ceni, a koje primanje je bilo predmet oporezivanja poreza na zarade, nabavnu cenu čini zbir iznosa dokumentovane cene po kojoj ste stekli digitalnu imovinu i osnovice na koju je plaćen porez na zarade.

Kako se utvrđuje visina poreza na kapitalnu dobit

Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 15% na utvrđenu razliku između nabavne i prodajne cene koja zapravo čini poresku osnovicu.

Obavezu podnošenja prijavei plaćanja poreza imaju samo vlasnici tj. prodavci koji imaju svojinu tj. vlasništvo nad nepokretnosti, hartijama od vrednosti, kriptovaluti, autorskom pravu i sl…

Kao što sam već spomenuo, ovaj porez se utvrđuje na osnovu razlike u nabavnoj vrednosti, odnosno vrednosti po kojoj je, na primer nepokretnost stečena, a to može biti:

• nabavna cena nepokretnosti,
• cena po kojoj je obveznik stekao pravo,
• cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa Zakonom i prodajne vrednosti,
• vrednosti po kojoj je ta ista nepokretnost prodata,
• ugovorena, tj. tržišna cena koju je utvrdio poreski organ.

Kako se plaća porez na kapitalnu dobit za prodaju kriptovaluta

Ovo što verovatno znate svi vi koji se bavite rudarenjem i trgovinom kriptovalutama, to je da se kupovina ili držanje kriptovaluta ne oporezuje. Ono što se oporezuje je prodaja kriptovaluta.

Zato je obaveza za plaćanje poreza zapravo datum prodaje i datum kada novac legne na račun. Tačnije, od tada kreće da teče period od 90 dana za podnošenje poreske prijave. Kada se podnese poreksa prijava čeka se poreske uprava koja će rešenjem utvrditi visinu poreza i zadužiti vas da to platite.

Važna napomena: Pre dobijanja rešenja nije moguće platiti porez na kapitalnu dobit. 

Kako biste znali šta tačno treba da platite, evo jednostavnog primer:

Pošto znate da je iznos poreza 15%, a kupili ste kriptovalutu po ceni od 100 dinara, a prodali ste je po ceni od 150 dinara. Plaćate porez 15% na razliku, tj. na 50 din. 

Kada su u  devize (evri, dolari, funte) onda se gleda srednji kurs NBS na dan kupovine i prodaje i tako se pretvara u dinare i računa nabavna i prodajna cena.

Šta kada nemate dokaz o nabavnoj ceni kriptovalute

Ako nemate dokaz o nabavnoj ceni kriptovalute ili ste je dobili na poklon, novim zakonskim rešenjem koje se primenjuje od 2021. godine je da se na poklon kriptovalute plaća porez na poklon od 2,5% kao jedna od opcija ili će poreska to utvrditi na neki način. 

Ako nemate dokaz o nabavnoj ceni, moje mišljenje je da nađete i priložite izveštaj o ceni u tom trenutku koji će poreska uprava potencijalno prihvatiti. Ako ne prihvati, na ceo iznos moraćete platiti 15%.

Prebijanje kapitalnih dobitaka i kapitalnih gubitaka

Možda ovo niste znali, ali kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava, udela ili hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili hartije od vrednosti.

Kada je to moguće, verovatno se pitate?

Prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom može se izvršiti u slučaju kada se prvo ostvari kapitalni gubitak, a kasnije ostvari kapitalni dobitak.

U slučaju da se i posle prebijanja iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina u koje se uračunava i godina u kojoj je ostvaren prvobitni kapitalni gubitak u vezi sa kojim se vrši prebijanje sa kapitalnim dobitkom, na račun budućih kapitalnih dobitaka.

Poresko oslobođenje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit

Postoji nekoliko slučajeva kada možete biti oslobođeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit, a to su:

Kapitalni dobitak se između ostalog ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava:

• ako su stečena nasleđem i
• ako se prenos vrši između bračnih drugova (i u vezi sa razvodom braka) i prvog naslednog reda.

Najnovijim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, od 06. oktobra 2012. godine, ustanovljeno je da svi oni koji imaju nekretninu u vlasništvu neprekidno najmanje deset godina, prilikom prodaje te nekretnine bivaju oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

Kada sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uložite u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice u Republici Srbiji, oslobođeni ste plaćanja ovog poreza.

Kada u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti uložite za namene reševanja stambenog pitanja, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza. Ukoliko obveznik plaćanja poreza uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza mu se srazmerno umanjuje.

Ako novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uložite u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađeni ste 50% poreza.

Obveznik koji u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži za namene rešavanja stambenog pitanja, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalnu dobit.

Ako u slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava.

Obveznik koji imovinska prava autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine u celosti unese kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, gde je tržišna vrednost tih prava za potrebe tog unosa utvrđena procenom od strane ovlašćenog procenitelja, oslobađa se poreza na kapitalni dobitak ostvaren tim prenosom.

U slučaju da privredno društvo koje je pravo autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, tj. u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža, a ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. Smatra se da je poreska obaveza dospela u momentu unosa ovih prava u kapital tog privrednog društva.

Šta je još korisno da znate o porezu na kapitalnu dobit

Ako ste pravo, udeo ili hartiju od vrednosti steklio poklonom ili nasleđem, nabavnom cenom smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti. Ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa.

Ako ste pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekli od poklonodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavnu cenu utvrdiće nadležni poreski organ prema tržišnoj vrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan 24. januara 1994. godine.

Ako ste pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekli ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.

Obavezu podnošenja prijave i plaćanja poreza imaju samo vlasnici tj. prodavci koji imaju svojinu tj. vlasništvo na nepokretnosti. Međutim, većina poreskih uprava dozvoljava da poresku prijavu i prateću dokumentaciju podnese kupac.

Poreska prijava za plaćanje poreza na kapitalni dobitak podnosi se odeljenju Republičke uprave javnih prihoda za teritoriju opštine na kojoj se predmetna nepokretnost nalazi u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava ( ugovor o prodaji, ugovor o zameni) kao danom nastanka poreske obaveze.

Osim popunjenog obrasca PPDG 3 (popunjenog na ime prodavca) potrebno je priložiti i odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje pravo svojine, a sadržaj dokumentacije zavisi od pravnog osnova.

Koje su posledice neprijavljivanja poreza na kapitalnu dobit

Ukoliko ne prijavite porez na kapitalnu dobit, to vas na žalost vodi u poreski prekršaj ili još gore – u poresku utaju. Dokazivanje da nije postojala namera utaje poreza ne oslobađa vas od odgovornosti i plaćanja, već samo predstavlja olakšavajuću okolnost, a u najboljem scenariju sledi novčana kazna.

Kako da izbegnete neprijatnosti

Neprijatnosti ćete najbolje izbeći ako se raspitate pre nego što dođe do kupoprodaje. Ovaj tekst je jedan od načina kako se detaljno možete informisati, a takođe raspitajte se koliko biste morali da platite porez na kapitalnu dobit ukoliko se odlučite na prodaju stana zemljišta, lokala, udela u imovini pravnog lica, akcija, kriptovalite…

Kada znate da za svoju prodaju imate obavezu da platite porez na kapitalnu dobit, nemojte da preduzimate korake u pravcu prodaje dok vam neko stručan ne izračuna koliko će vas prodaja u poreskom smislu koštati.

Saznajte da li imate prava na olakšice, da li ste po nekom osnovu oslobođeni od plaćanja, ili imate pravo na povraćaj.

Ukoliko želiš da izbegneš i ne platiš ovaj porez na zakonski legalan način imam za tebe online kurs po ceni od 27e kako to legalno da uradiš i možeš popuniti ovaj formular ili pisati na [email protected] kako bi poručio.