Otvaranje firme u Srbiji: Od ideje do realizacije

Svaka velika poslovna ideja počinje sa jednim pitanjem: Kako da napravim prvi korak? Ako ste na početku preduzetničkog puta u Srbiji i razmišljate o otvaranju firme, sigurno se suočavate sa pitanjima – koji pravni oblik firme odabrati, kako prevazići birokratiju i na koji način optimizovati poreske obaveze. Dobra vest je da niste sami u ovom procesu. Kao neko ko se godinama bavi savetovanjem preduzetnika, razumemo sve prepreke na putu od ideje do uspešno završenog otvaranja firme.

Naš cilj nije samo da vam pružimo listu koraka, već i da vas podržimo kako biste sa sigurnošću prošli kroz ceo proces. Kroz ovaj vodič saznaćete sve što je potrebno za otvaranje firme i kako da izbegnete uobičajene zamke koje mogu usporiti vaš poslovni start. Hajde da pretvorimo vašu ideju u uspešan posao!

Izbor pravnog oblika prilikom otvaranja firme

Prvi korak pri otvaranju firme je odabir pravne forme.  Može vam se činiti da je ovo samo tehnički detalj, ali istina je da ova odluka ima direktan uticaj na vaše buduće obaveze, poreze i mogućnost za rast. Niko ne želi da se nađe u situaciji da zbog nepažljivo donete odluke mora da odgovara za dugove firme sopstvenom imovinom, ili da zbog složenosti poslovanja izgubi fokus na ono što je zaista bitno – razvoj biznisa. 

Zato se postavlja ključno pitanje: koja pravna forma je najbolja za vas?

Ne postoji univerzalno rešenje. Ono što odgovara jednom preduzetniku, možda neće biti idealno za vas. Prilikom odlučivanja o pravnoj formi, važno je da uzmete u obzir nekoliko ključnih faktora:

• Delatnost firme: Neke pravne forme su pogodnije za manje preduzeće (npr. preduzetnik), dok su druge pogodne za firme koje planiraju brži rast i veće poslovanje (npr. DOO ili AD).
• Broj osnivača: Ako imate više partnera, ortaci ili komanditno društvo mogu biti odgovarajući izbor.
• Početni kapital: Određeni oblici ne zahtevaju nikakav početni kapital, dok npr. akcionarskog društva, zahtevaju veliki početni kapital.
• Odgovornost za obaveze: Razmislite da li želite da lično odgovarate za obaveze firme ili želite da vaša odgovornost bude ograničena na visinu uloga.

Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, postoji nekoliko pravnih oblika firmi koje možete registrovati:

• Preduzetnik (PR)
• Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
• Ortačko društvo (OD)
• Komanditno društvo (KD)
• Akcionarsko društvo (AD)
• Ogranka domaćeg ili stranog pravnog lica
• Predstavništvo stranog pravnog lica

Preduzetnici i DOO su najpopularniji oblici osnivanja u Srbiji, dok su akcionarska društva pogodna za velike firme sa složenom strukturom. Svaka od ovih formi ima svoje specifične prednosti i mane, a u nastavku ćemo ih detaljnije analizirati kako biste lakše doneli odluku.

Preduzetnik (PR): 

Ako želite jednostavan početak i ne planirate velike strukture u poslovanju, otvaranje preduzetničke radnje može biti najbolje rešenje za vas. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost u svoje ime i za svoj račun, ali za obaveze koje nastanu u vezi sa poslovanjem odgovara svojom celokupnom imovinom. 

Osnivanje preduzetnika je jednostavno i zahteva minimalnu dokumentaciju, što ga čini atraktivnim za pojedince koji žele brzo i efikasno da započnu poslovanje. Preduzetnik može obavljati različite delatnosti, od zanatskih usluga, trgovine, pa sve do profesionalnih usluga poput programiranja ili konsultacija.

Preduzetnik može biti registrovan kao:

• osnovna delatnost (nezaposleno lice) – osobe koje nisu u radnom odnosu i odlučuju da preduzetništvo bude njihov glavni izvor prihoda.
• dopunska delatnost (zaposleno lice) – osoba koja je već u stalnom radnom odnosu može registrovati preduzetničku delatnost kao dopunsku delatnost.
• delatnost penzionera (starosna penzija) – osoba može zadržati svoju penziju uz ostvarivanje dodatnog prihoda kroz preduzetničku delatnost.

Preduzetnici prema načinu oporezivanja mogu biti: 

1. Paušalno oporezivi preduzetnik – oslobođen je obaveze vođenja poslovnih knjiga. Umesto toga, porez plaća na osnovu unapred određenih kriterijuma koje propisuje Poreska uprava. Ovaj model je popularan među malim preduzetnicima zbog jednostavnosti otvaranja paušalne firme. 

Ukoliko razmišljate o tome da li je “paušalac” pravi izbor za vašu delatnost, proverite da li  ta šifra delatnosti spada u  šifre delatnosti paušalno oporezive.

2. Preduzetnik koji vodi poslovne knjige (samooporezivanje) – Preduzetnici koji ne ispunjavaju uslove za paušalno oporezivanje, ili se dobrovoljno odluče za ovaj način oporezivanja, vode poslovne knjige i plaćaju poreze na osnovu stvarno ostvarenih prihoda i rashoda. Ovaj model je složeniji, ali pruža veću fleksibilnost u poreskom obračunu.
3. Preduzetnik koji se oporezuje na ličnu zaradu – Preduzetnik određuje iznos zarade na koji plaća porez i doprinose za socijalno osiguranje, dok se dobit firme oporezuje posebno. Na taj način ostatak poslovne dobiti može da reinvestira u firmu.

Prednosti preduzetnika:

• Jednostavna registracija: Procedura registracije preduzetnika je brza i jednostavna . Zahteva minimalnu dokumentaciju i moguća je i online na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
• Niži troškovi: Troškovi osnivanja i vođenja preduzetničke firme su niži u poređenju sa složenijim pravnim oblicima poput DOO-a.
• Fleksibilnost u poslovanju: Kao preduzetnik, imate veću kontrolu nad poslovnim odlukama, a vođenje poslovanja može biti jednostavnije i manje formalizovano.
• Poreski status: Preduzetnici mogu birati između paušalnog oporezivanja ili vođenja poslovnih knjiga.
• Privremena odjava delatnosti: Za razliku od ostalih oblika organizovanja, preduzetnici imaju pravo da privremeno odjave delatnost u APR-u.

Mane preduzetnika:

• Neograničena odgovornost: preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom za sve obaveze firme.
• Ograničen potencijal za rast: preduzetnik nema odvojenu pravnu ličnost, pa je poslovanje često usko vezano za lične resurse i imovinu.
• Mogućnost gubitka prava na paušalno oporezivanje: Ukoliko preduzetnik pređe limit od 6 ili 8 miliona prihoda godišnje, može izgubiti pravo na paušalno oporezivanje.
• Postoje i  šifre delatnosti koje ne mogu biti paušalno oporezive.

Preduzetnik je dobar izbor za one koji tek započinju svoj poslovni put ili ne žele da se odmah upuštaju u komplikovane strukture. Međutim, ako se vaš posao širi, kasnija transformacija u DOO ili neki drugi oblik može biti neophodna.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

Ako se brinete zbog lične odgovornosti, Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je verovatno najbolji izbor za vas. DOO je najčešći oblik privrednog društva u Srbiji i nudi ključnu prednost – ograničena odgovornost. Ovo znači da kao osnivač DOO-a nećete odgovarati svojom ličnom imovinom za obaveze firme, već samo do visine vašeg uloga u kapitalu firme. Minimalni osnivački kapital za DOO iznosi 100 dinara, što omogućava fleksibilnost prilikom osnivanja.

DOO može biti osnovano od strane jednog ili više osnivača, koji mogu biti fizička ili pravna lica. Članovi DOO mogu odlučiti da firmu upravlja jedan ili više direktora, a u slučaju većih firmi može biti osnovan i nadzorni odbor.

Prednosti DOO:

• Ograničena odgovornost osnivača – članovi DOO ne odgovaraju lično za dugove firme.
• Nizak minimalni kapital za osnivanje.
• Mogućnost rasta: DOO omogućava fleksibilniji razvoj, uključivanje više osnivača, kao i lakši pristup finansiranju i investicijama.
• Jednostavnija prodaja ili prenos vlasništva: U slučaju da želite da prodate firmu ili uključite dodatne partnere, DOO nudi jasnije definisane pravne okvire za to.

Mane DOO:

• Složeniji postupak registracije  u poređenju sa preduzetnicima.
• Složenija administracija: Za razliku od preduzetnika, DOO zahteva vođenje složenijih poslovnih knjiga, što znači da ćete morati da angažujete knjigovođu. Ovo povećava troškove administracije.
• Viši troškovi osnivanja: Iako minimalni kapital može biti samo 100 dinara, sama procedura osnivanja DOO-a je nešto skuplja u odnosu na preduzetnika.
• Potencijalno komplikovaniji proces zatvaranja firme u slučaju prestanka poslovanja

DOO je idealno rešenje za one koji planiraju ozbiljniji biznis i ne žele da rizikuju svoju ličnu imovinu. To je fleksibilan oblik poslovanja koji vam omogućava profesionalan rast bez stalne brige o ličnim posledicama.

Ortačko društvo (OD)

Ako planirate da pokrenete posao zajedno sa partnerom ili više partnera, ortačko društvo (OD) može biti pravo rešenje. Ovaj pravni oblik omogućava osnivanje firme između dva ili više ortaka, gde svaki ortak može biti fizičko ili pravno lice. Važno je napomenuti da, za razliku od DOO-a, ortaci snose neograničenu odgovornost za poslovanje društva.

Početni kapital se definiše u ugovoru između ortaka i može biti novčani ili nenovčani (stvari, prava).

Prednosti OD:

• Zajedničko donošenje odluka: Ortaci zajedno donose poslovne odluke i upravljaju firmom. Ova struktura može biti odlična ako imate partnera kojem verujete i s kojim želite da delite odgovornosti.
• Kombinovanje resursa: Ortačko društvo omogućava partnerima da kombinuju svoje resurse, znanja i kapital kako bi razvijali poslovanje.
• Jednostavnija organizacija: Iako nije jednostavna kao preduzetnički oblik, organizacija ortačkog društva je manje složena u poređenju sa akcionarskim društvom ili DOO-om.

Mane OD:

• Neograničena odgovornost: Ovo je možda najveći izazov za ortake. Svaki ortak snosi neograničenu odgovornost za obaveze firme, što znači da mogu odgovarati svojom ličnom imovinom za dugove ili obaveze preduzeća.
• Rizik od nesuglasica: U ortačkom društvu, svi ortaci donose odluke zajedno. Ako dođe do neslaganja među partnerima, to može usporiti ili otežati poslovanje.
• Zatvaranje OD ili istupanje ortaka iz društva može biti pravno i finansijski zahtevno.

Ortačko društvo je idealan pravni oblik za one koji imaju pouzdanog partnera s kojim žele da podele obaveze, ali treba pažljivo razmisliti o riziku lične odgovornosti.

Komanditno društvo (KD)

Ako planirate da pokrenete posao sa više partnera, ali želite da neki partneri imaju ograničenu odgovornost, komanditno društvo (KD) može biti dobro rešenje. Ovaj pravni oblik se sastoji od dve grupe članova: komplementara i komanditora.

Komplementar ima neograničenu odgovornost i upravlja firmom. To znači da može odgovarati svojom ličnom imovinom za obaveze firme, slično kao kod preduzetnika i ortaka u ortačkom društvu.

Komanditor ima ograničenu odgovornost, što znači da je odgovoran samo do visine svog uloga u društvu. Komanditori su najčešće pasivni partneri koji ne učestvuju u svakodnevnom upravljanju firmom.

Za osnivanje KD potreban je najmanje jedan komplementar i jedan komanditor. Početni kapital se deli između komplementara i komanditora u skladu sa njihovim ulogom. Komplementar vodi firmu i ima pravo na odlučivanje, dok komanditor nema upravljačka prava osim u slučaju da su mu ona izričito data.

Prednosti KD:

• Fleksibilna struktura: Kombinovanjem komplementara koji vode poslovanje i komanditora koji investiraju kapital, KD pruža mogućnost većeg priliva investicija uz smanjenu odgovornost za pasivne partnere.
• Ograničena odgovornost komanditora: Komanditori ne rizikuju svoju ličnu imovinu i odgovaraju samo do visine uloga, što ih čini privlačnim za investitore.
• Sloboda u poslovanju za komplementara: Komplementari mogu voditi poslovanje bez mešanja komanditora.

Mane KD:

• Neograničena odgovornost komplementara: Komplementari snose najveći rizik jer odgovaraju celokupnom svojom imovinom za sve obaveze društva.
• Složenija organizacija: KD zahteva pažljivo ugovaranje prava i obaveza komplementara i komanditora, što može biti složeno za manje iskusne preduzetnike.
• Komanditori nemaju pravo na upravljanje društvom, osim ako je drugačije ugovoreno.

Komanditno društvo može biti dobar izbor ako planirate da uključite investitore koji ne žele aktivno da učestvuju u vođenju firme, ali želite da zadržite kontrolu nad poslovanjem.

Akcionarsko društvo (AD)

Akcionarsko društvo (AD) je pravni oblik koji je namenjen većim firmama koje žele da prikupe kapital putem izdavanja akcija. Osnovni kapital AD-a je podeljen na akcije koje mogu kupovati akcionari. Akcionari su vlasnici društva u meri koja zavisi od broja akcija koje poseduju. Prema Zakonu o privrednim društvima, akcionari odgovaraju za obaveze društva samo do visine svojih uloga u društvu, odnosno do visine vrednosti svojih akcija.

Akcionari koji osnivaju društvo moraju da uplate ili unesu uloge u iznosu od najmanje 25% osnovnog kapitala. Minimalni osnovni kapital za osnivanje AD je 3.000.000 dinara. 

Upravljački organi društva su skupština akcionara i upravni odbor. Akcionari imaju pravo glasa srazmerno broju svojih akcija. Pri podeli dobiti akcionari imaju pravo na isplatu dividende i deo likvidacione mase u slučaju likvidacije.

Prednosti AD:

• Lakše prikupljanje kapitala: AD omogućava firmi da prikuplja veće iznose kapitala izdavanjem akcija, što je korisno za velike investicije ili širenje poslovanja.
• Ograničena odgovornost akcionara: Akcionari ne odgovaraju svojom ličnom imovinom za obaveze društva, već samo do visine svog uloga u akcijama.
• Laka prodaja vlasništva: Akcije AD-a se mogu lako prodavati i kupovati, što omogućava jednostavniji prenos vlasništva ili ulazak novih investitora.

Mane AD:

• Visoki troškovi osnivanja: Osnivanje akcionarskog društva zahteva minimalni osnovni kapital od 3.000.000 dinara, što može biti preveliko opterećenje za male preduzetnike.
• Složenija administracija: Upravljanje AD-om zahteva složenije procedure, poput održavanja skupština akcionara, javne izveštaje i sl. što povećava troškove poslovanja i administracije.

AD je najpogodniji oblik za veće kompanije koje žele da prikupe kapital putem tržišta akcija i da šire svoje poslovanje na većem nivou. Zbog visokih troškova osnivanja, ovaj oblik nije toliko pogodan za manja preduzeća.

Ogranak domaćeg pravnog lica

Ogranak domaćeg pravnog lica je organizaciona jedinica već registrovanog pravnog lica koja posluje izvan sedišta matičnog preduzeća. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, ali može obavljati poslovne aktivnosti u ime i za račun matičnog preduzeća.

Prednosti ogranka:

• Fleksibilno širenje poslovanja: Ogranak omogućava firmama da šire svoje poslovanje bez osnivanja novog pravnog lica.
• Jednostavnija administracija: Pošto ogranak nema svojstvo pravnog lica, matična firma preuzima sve obaveze, što znači da je administracija manje složena nego kod osnivanja potpuno nove firme.

Mane ogranka:

• Zavisnost ogranka: Ogranak ne može poslovati nezavisno od matičnog preduzeća, što znači da nije fleksibilan kao potpuno novo pravno lice.
• Odgovornost matičnog društva: Matična firma snosi punu odgovornost za sve obaveze i dugove koje ogranak može napraviti.

Ogranak domaćeg pravnog lica je odlična opcija za postojeće kompanije koje žele da prošire poslovanje na druge lokacije u Srbiji, a da pritom ne prolaze kroz složene procedure osnivanja novih preduzeća.

Ogranak stranog pravnog lica

Ogranak stranog pravnog lica omogućava inostranim kompanijama da posluju na teritoriji Srbije. Ovaj ogranak, kao i ogranak domaćeg pravnog lica, nema svojstvo pravnog lica, ali omogućava stranom preduzeću da obavlja svoje poslovne aktivnosti u Srbiji. Ogranak može obavljati pretežnu delatnost matične firme, ali može obavljati i druge dozvoljene delatnosti.

Prednosti:

• Jednostavniji ulazak na tržište: Osnivanje ogranka je manje složeno od otvaranja potpuno nove firme, što olakšava i ubrzava ulazak na tržište.
• Strana firma zadržava potpunu kontrolu nad ogrankom i njegovim delovanjem.

Mane:

• Zavisnost ogranka: Kao i kod domaćeg ogranka, ovaj oblik nema pravnu nezavisnost, što znači da je odgovornost za poslovanje u Srbiji uvek na inostranom matičnom preduzeću.
• Ograničenja u poslovanju: Strani ogranak je poreski rezident Srbije, ali nema potpunu slobodu poslovanja kao domaće firme, što može ograničiti određene aktivnosti.

Ovaj oblik je idealan za strane firme koje žele da prošire svoje poslovanje u Srbiji, ali nisu spremne da osnuju potpuno novo pravno lice.

Predstavništvo stranog pravnog lica

Predstavništvo stranog pravnog lica je još jedan način na koji strana preduzeća mogu biti prisutna u Srbiji. Međutim, za razliku od ogranka, predstavništvo se ne bavi komercijalnim aktivnostima. Njegova uloga je najčešće promotivna, povezana sa istraživanjem tržišta ili povezivanjem sa lokalnim partnerima. Bez obzira na sve, predstavništvo se mora registrovati u APR-u.

Prednosti predstavništva:

• Jednostavnija registracija: Predstavništvo ne obavlja prodaju ili pružanje usluga, tako da je proces registracije lakši u odnosu na otvaranje ogranka ili firme.
• Idealno za promociju i istraživanje tržišta bez potrebe za obavljanjem direktnih poslovnih aktivnosti.
• Nema odgovornosti za lokalne obaveze: Pošto predstavništvo ne ostvaruje prihod i ne bavi se direktnim poslovanjem, ne podleže nekim poreskim obavezama koje imaju druga pravna lica.
• Matično preduzeće snosi sve odgovornosti i donosi ključne poslovne odluke.

Mane predstavništva:

• Ograničene poslovne aktivnosti: Predstavništvo ne može da prodaje proizvode ili pruža usluge na tržištu Srbije. Njegova uloga je ograničena na aktivnosti poput istraživanja tržišta ili komunikacije sa potencijalnim klijentima.
• Nema direktnog prihoda: Budući da ne može obavljati komercijalne aktivnosti, predstavništvo ne ostvaruje direktan prihod u Srbiji.

Predstavništvo stranog pravnog lica je odličan izbor za firme koje žele da ispitaju tržište Srbije pre nego što donesu odluku o ozbiljnijem ulasku i poslovanju.

Uporedni pregled pravnih formi u Srbiji

Pravni oblik	Minimalni kapital	Odgovornost osnivača	Broj osnivača	Oporezivanje	Primena
Preduzetnik (PR)	Nema	Neograničena, lična imovina	1	Paušalno ili stvarni prihodi	Mali biznisi i freelanceri
DOO	100 dinara	Ograničena do visine uloga	1 ili više	Porez na dobit	Mala i srednja preduzeća
Ortačko društvo (OD)	Nema	Neograničena, sva imovina ortaka	2 ili više	Zavisno od poslovanja	Porodični i zajednički biznisi
Komanditno društvo (KD)	Nema	Neograničena (komplementar), Ograničena (komanditor)	2 ili više	Porez na dobit	Specijalizovani poslovi
Akcionarsko društvo (AD)	3.000.000 dinara	Ograničena do visine akcija	1 ili više	Porez na dobit	Velike kompanije
Ogranak	Nema	Matično preduzeće odgovara	Nema posebnih osnivača	Kao deo matične firme	Širenje poslovanja
Predstavništvo	Nema	Inostrano preduzeće odgovara	Nema posebnih osnivača	Ograničeno	Strani investitori

Sada kada znate koje sve pravne oblike možete registrovati u Srbiji, nadamo se da došli do odgovora koji oblik najbolje odgovara vašim potrebama. 

IZBOR ŠIFRE DELATNOSTI

Svaka firma mora biti registrovana za određenu šifru delatnosti. Pre nego što započnete proces osnivanja firme, morate jasno definisati čime će se vaša firma baviti. Delatnosti su klasifikovane prema šiframa iz zvaničnog Pravilnika o klasifikaciji delatnosti. Tokom registracije firme potrebno je da izaberete šifru pretežne delatnosti – to je glavna aktivnost firme kojom ćete se baviti i koja će biti navedena u zvaničnim dokumentima.Važno je napomenuti da neke delatnosti zahtevaju dodatne dozvole i saglasnosti nadležnih organa. 

Šifra delatnosti naročito je važna za paušalce, jer od nje može zavisiti visina paušalnog poreza.

Izbor naziva firme i provera dostupnosti naziva

Naziv firme mora biti jedinstven i ne sme biti u sukobu sa zakonskim pravilima koja se tiču poslovnih imena u Srbiji. Naziv firme treba da sadrži osnovne elemente:

• Ime firme,
• Pravnu formu firme (npr. “DOO”, “Preduzetnik”),
• Mesto u kome je sedište firme.

Pored ovoga, ime firme mora biti jedinstveno i ne sme se poklapati sa već postojećim nazivima drugih firmi. 

Imajte na umu da postoje i određena zakonska ograničenja po pitanju poslovnog imena: 

• Poslovno ime ne može biti takvo da: vređa javni moral, može izazvati zabludu u pogledu pravne forme, može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnosti.  
• Ne može da sadrži reč “Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije “SRBˮ.
• Naziv mora da ima minimalno 3 karaktera, ne računajući dozvoljene znakove ( .  –  &) i brojeve, dok je maksimalan broj karaktera 100, računajući dozvoljene karaktere i brojeve.

Više detalja vezanih za propise i savete oko izbora poslovnog imena možete pronaći na sajtu APR-a.

Pre registracije, proverite dostupnost željenog naziva na sajtu APR-a. Ukoliko je naziv slobodan, možete izvršiti rezervaciju naziva kako biste osigurali da bude dostupan do trenutka registracije.

Sedište firme

Sedište firme je mesto odakle će se obavljati vaša poslovna delatnost. Sedište firme može biti fizička lokacija (kancelarija, poslovni prostor) ili virtuelna kancelarija. U slučaju virtuelne kancelarije, iako fizički ne obavljate delatnost na toj adresi, ona vam služi za registraciju firme i primanje poslovne pošte.

Virtuelna kancelarija može biti praktično rešenje za preduzetnike i manje firme jer omogućava uštedu na troškovima zakupa prostora.

Svoju delatnost možete obavljati i na izdvojenom mestu poslovanja, i to mesto možete registrovati u APR-u. Ukoliko ne želite da ga registrujete u APR-u, u obavezi ste da ga registrujete kod Poreske uprave. Takođe, dužni ste da istaknete poslovno ime na sedištu firme, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja. Izuzetak od ovog pravila je kada delatnost obavljate van stalnog prostora, po pozivu stranke ili na različitim lokacijama (npr. terenski rad).

Mesto na kojem obavljate delatnost mora ispunjavati sve zakonom propisane uslove za tu vrstu poslovanja, uključujući potrebne dozvole i usklađenost sa sanitarnim, tehničkim i drugim relevantnim propisima.

Poštanske pošiljke se dostavljaju na adresu sedišta firme, osim ako ste u APR-u registrovali posebnu adresu za prijem pošte. U tom slučaju, sva pošta bi trebalo da se dostavlja na tu adresu umesto na sedište. Međutim, u praksi se često dešava da ovu adresu zanemaruju i pošiljke ipak ne stižu na ovu adresu.

Pored toga, neophodno je da imate registrovanu adresu za prijem elektronske pošte, kao i da se registrujete kao korisnik usluga e-Uprave, što vam omogućava pristup različitim elektronskim servisima države.

Odlučivanje o poreskom statusu

Preduzetnici i firme moraju odlučiti da li će biti PDV obveznici. U Srbiji, firme postaju obveznici poreza na dodatu vrednost (PDV) ukoliko njihov godišnji promet pređe 8 miliona dinara u toku poslovne godine. Iako nije obavezno da odmah pri osnivanju uđete u sistem PDV-a, može biti korisno da to učinite unapred ako planirate da ostvarujete veći promet ili poslujete sa firmama koje su PDV obveznici.

Firme koje su obveznici PDV-a imaju obavezu da obračunavaju i plaćaju PDV na sve usluge i proizvode koje prodaju, ali istovremeno mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV-a za nabavku poslovnih resursa.

Izbor knjigovođe i poreskog savetnika

Vođenje poslovnih knjiga je obavezno za većinu firmi u Srbiji, osim u slučaju preduzetnika koji se opredele za paušalno oporezivanje. Paušalac samostalno odlučuje da li će imati knjigovođu ili ne. Izbor pouzdanog knjigovođe ili knjigovodstvene agencije je od suštinskog značaja kako bi vaše poslovanje bilo u skladu sa zakonskim propisima. Knjigovođa će vam pomagati u vođenju poslovnih knjiga, obračunu poreza, podnošenju finansijskih izveštaja, kao i ispunjavanju drugih zakonskih obaveza.

Pored knjigovođe, preporučljivo je angažovati i poreskog savetnika koji će vam pomoći da optimizujete poreze, razumete poreske obaveze i izbegnete moguće kazne zbog nepoštovanja poreskih propisa.

Kako registrovati firmu u APR-u?

Od  2023. godine registraciona prijava osnivanja privrednog društva, i to društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), akcionarskog društva (AD), komanditnog društva (KD) i ortačkog društva (OD) se Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre može podneti isključivo elektronskim putem. Jedini izuzetak predstavljaju privredna društva koja nastaju usled statusne promene i koja prijavu osnivanja mogu podneti na oba načina.

Za e-Registraciju vam je potrebno:

• Kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis) – Ukoliko nemate elektronski sertifikat, možete ga izvaditi najbrže i potpuno besplatno u najbližem MUP-u.
• Instaliran čitač elektronskih kartica i instalirana NEXU aplikacija za elektronsko potpisivanje. 
• Visa, MasterCard ili DinaCard platna kartica za plaćanje naknade.

Ostale pravne forme koje se registruju u Registru privrednih subjekata (preduzetničke radnje, zadruge i zadružni savezi, javna preduzeća, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava) imaju mogućnost da se osnivaju kako u papiru tako i elektronski (ukoliko to žele).

U nastavku delimo sa vama detaljan pregled potrebne dokumentacije za registraciju firme, u skladu sa zakonskim propisima u Srbiji.

1. Preduzetnik (PR)

Preduzetnik je najjednostavniji oblik poslovanja u Srbiji i otvaranje paušalne firme je relativno jednostavno. 

Ukoliko ste rešili da se registrujete odlaskom u neku od poslovnica APR-a, potrebno je da pripremite sledeću dokumentaciju:

• Popunjen obrazac za registraciju preduzetnika JRPPS – Obavezno na strani broj 10 obrasca obeležite da se registrujete  za paušalno oporezivanje.
• Ličnu karta ili pasoš. 
• Dokaz o uplati naknade za registraciju – Uplate naknada u iznosu od 1.600,00 dinara se vrše na račun: 840-29770845-52, model 97, sa pozivom na broj koji možete generisati na ovom linku.
• Izjavu o ispunjavanju uslova za obavljanje delatnosti (ako je potrebna).

Za e-Registraciju preduzetnika potrebno vam je:

• Kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis).
• Instaliran čitač elektronskih kartica i instalirana NEXU aplikacija za elektronsko potpisivanje. 
• Visa, MasterCard ili DinaCard platna kartica za plaćanje naknade u iznosu od 1.500,00 dinara.

Detaljna uputsva za e-Registraciju, kao i sva tehnička uputstva možete naći na sajtu APR-a.

2. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

E -prijavu osnivanja može da podnese fizičko lice (budući član društva) ili lice koje za podnošenje prijave osnivanja Agenciji punomoćjem ovlasti budući član (punomoćnik osnivača).

Ukoliko je podnosilac budući član ili jedan od članova, prijavu potpisuje svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko je podnosilac punomoćnik, on potpisuje prijavu svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, a u prilogu mora biti punomoćje u formi elektronskog dokumenta (potpisano od strane budućeg člana društva njegovim elektronskim potpisom ili potpisano svojeručnim potpisom budućeg člana i zatim digitalizovano od strane advokata/notara).

Registracija DOO zahteva sledeće dokumente:

• Jedinstvenu registracionu prijavu za osnivanje DOO: moguće je koristiti samo za osnivanja privrednih društava koja nastaju iz statusne promene (izdvajanje ili podela uz osnivanje) ili za nastavak obavaljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva. Za sva ostala osnivanja DOO, OD, KD i AD prijava se vrši isključivo elektronskim putem nakon što ste pripremili svu ostalu dokumentaciju.
• Osnivački akt društva potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili digitializovan u skladu sa zakonom:
  • Za jednočlano DOO: Donosi se Odluka o osnivanju.
  • Za višečlano DOO: Potpisuje se Ugovor o osnivanju, koji potpisuju svi osnivači.
• Dokaz o uplati osnovnog kapitala: Osnovni kapital za DOO može biti novčani ili nenovčani, a minimalni iznos je 100 dinara. Potrebno je priložiti potvrdu iz banke o uplati kapitala ili sporazum o proceni nenovčanog uloga.
• Dokaz o identitetu članova društva: Za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre). Lica kojima je odobreno pravo na azil kao dokaz o identitetu prilažu uverenje Kancelarije za azil o evidencijskom broju stranca.
• Odluka o imenovanju zastupnika: Ukoliko nije navedeno u osnivačkom aktu, potrebno je priložiti posebnu odluku o imenovanju direktora firme.
• Potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, ili sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja.
• Dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja: Taksa za osnivanje DOO i objavljivanje osnivačkog akta mora biti uplaćena pre podnošenja registracione prijave.

Detalje o registraciji DOO, kao i tehnička uputstva možete pronaći na sajtu APR-a i njihovom YouTube kanalu.

Organi upravljanja u društvu sa ograničenom odgovornošću (DOO)

Prilikom osnivanja DOO, osnivači biraju između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja:

Jednodomno upravljanje: Društvo ima jednog ili više direktora, koji su zakonski zastupnici.

Dvodomno upravljanje: Pored direktora, društvo ima i nadzorni odbor. U tom slučaju, pored registracije direktora, potrebno je imenovati predsednika i članove nadzornog odbora.

Ako društvo, pored direktora, ima i druge zastupnike (npr. zamenik direktora), oni se takođe registruju u jedinstvenoj prijavi.

Osnovni kapital u DOO

Prema Zakonu o privrednim društvima, osnovni kapital DOO je novčana vrednost uloga članova društva, koja može biti u novčanoj ili nenovčanoj formi.

Minimalni kapital je 100 dinara, osim ako poseban zakon ne zahteva veći iznos.

Novčani ulog se može izvršiti u dinarima ili stranoj valuti, a preračunava se po kursu Narodne banke Srbije.

Nenovčani ulozi mogu biti stvari ili prava, a njihova vrednost se procenjuje sporazumom osnivača ili od strane stručnog lica (veštak, revizor).

Kapital ne mora biti uplaćen odmah prilikom osnivanja, već osnivači imaju rok do pet godina da izvrše uplatu, što je navedeno u osnivačkom aktu. Nenovčani ulozi, poput nepokretnosti, zahtevaju javnobeležničku overu.

3. Ortačko društvo (OD)

Za registraciju ortačkog društva potrebno je pripremiti sledeće:

• Ugovor o osnivanju ortačkog društva: Potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili digitializovan u skladu sa zakonom,
• Dokaz o identitetu članova društva – za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre). Lica kojima je odobreno pravo na azil kao dokaz o identitetu prilažu uverenje Kancelarije za azil o evidencijskom broju stranca.
• Odluka o imenovanju zastupnika, ako nije imenovan ugovorom o osnivanju,
• Potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,
• Dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja.
• Elektronska registraciona prijava osnivanja OD: Kada ste prikupili svu potrebnu dokumentaciju, možete pristupiti popunjavanju prijave.

4. Komanditno društvo (KD)

Komanditno društvo se osniva na osnovu ugovora između komplementara i komanditora. Potrebna dokumentacija uključuje:

• Ugovor o osnivanju komanditnog društva: Potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili digitializvoan u skladu sa zakonom.
• Dokaz o identitetu člana društva: Za domaće fizičko lice  fotokopija lične karte, a za stranca fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre). Lica kojima je odobreno pravo na azil kao dokaz o identitetu prilažu uverenje Kancelarije za azil o evidencijskom broju stranca.
• Odluka o imenovanju zastupnika: Ako nije imenovan ugovorom o osnivanju.
• potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,
• Dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja: Kao i za druge pravne forme, taksa mora biti uplaćena pre registracije.
• Elektronska registraciona prijava osnivanja KD

5. Akcionarsko društvo (AD)

Za osnivanje akcionarskog društva potrebna je opsežnija dokumentacija:

• Osnivački akt društva: Potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili digitializvoan u skladu sa zakonom.
• Statut društva potpisan od strane članova društva.
• Potvrda kreditne institucije o uplaćenim akcijama u novcu, odnosno procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga ili potvrda nadležnog organa o proceni vrednosti nenovčanog uloga u skladu sa zakonom.
• Odluka o imenovanju direktora odnosno članova odbora direktora i predsednika odbora direktora ako nisu određeni statutom.
• Odluka o imenovanju članova nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ako nisu određeni statutom.
• Odluka o imenovanju članova izvršnog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno,
• Odluka o imenovanju zastupnika društva ako nisu određeni statutom.
• Dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja
• Elektronska registraciona prijava osnivanja AD

Detaljnije o osnivanju AD pogledajte na sajtu APR-a.

6. Ogranak domaćeg ili stranog pravnog lica

Registracija ogranka je nešto jednostavnija u poređenju sa registracijom drugih pravnih oblika. S obzirom da se odnosi na već postojeća preduzeća i njihove ogranke, mi se ovde nećemo zadržavati na njihovu dokumentaciu za osnivanje, već nju možete pronaći na sajtu APR-a.

Svaki pravni oblik zahteva specifične dokumente u skladu sa zakonskim regulativama. Priprema svih potrebnih dokumenata unapred može značajno ubrzati proces registracije i pomoći da se izbegnu eventualne greške koje mogu izazvati odlaganja u postupku.

Koraci nakon otvaranja firme

Prijava u Poreskoj Upravi

Ukoliko ste izabrali da osnujete preduzetničku radnju, poresku prijavu podnosite već pri samoj regostraciji u APR-u u odeljku 6. Podaci za Poresku upravu i Croso, gde se odlučujete da li želite da budete paušalno oprezivi ili se opredeljujete za isplatu lične tđzarade, kao i da li želite da odmah uđete u sistem PDV-a.

Za sve ostale pravne forme, nakon osnivanja firme, imate zakonski rok od 15 dana od datuma rešenja iz APR-a da podnesete poresku prijavu kako biste postali evidentirani kao novi poreski obveznik (tzv. akontacionu poresku prijavu). Prijava se podnosi putem servisa ePorezi, a nju možete popuniti sami ili vaš ovlašćeni knjigovođa. Za elektronsko podnošenje prijava potreban vam je kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis. 

Stvarni vlasnici

Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisuje obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika za određene pravne subjekte u Registru stvarnih vlasnika, koji vodi Agencija za privredne registre (APR). Ova evidencija služi za identifikaciju fizičkih lica koja imaju odlučujući uticaj na poslovanje pravnih subjekata, čime se pojačava transparentnost vlasništva i sprečava zloupotreba u finansijskim tokovima.

Ko je obavezan da prijavi stvarne vlasnike?

Prema Zakonu, obavezni subjekti za evidentiranje stvarnih vlasnika su sledeći pravni subjekti registrovani u Republici Srbiji:

• Privredna društva
• Društva u likvidaciji
• Zadruge.
• Ogranci stranih privrednih društava.
• Poslovna udruženja i udruženja 
• Fondacije i zadužbine.
• Ustanove.
• Predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina.

Obaveza evidentiranja se odnosi na sve navedene subjekte, osim u slučajevima izuzetaka koji su takođe regulisani Zakonom.

Izuzeci od obaveze prijave stvarnih vlasnika

Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ne primenjuje se na sledeće subjekte:

• Preduzetnike,
• Javna akcionarska društva,
• Privredna društva u stečaju,
• Privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
• Društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
• Političke stranke,
• Sindikate,
• Sportske organizacije i udruženja,
• Crkve i verske zajednice.

Ko su stvarni vlasnici?

Stvarnim vlasnikom smatra se fizičko lice koje posredno ili neposredno:

• Ima najmanje 25% udela ili prava glasa u pravnom licu,
• Poseduje kontrolu putem drugih subjekata ili ugovornih odnosa i ima odlučujući uticaj na poslovanje pravnog lica,
• Ima konačnu kontrolu nad pravnim licem ili koristi poslovanje društva.

U praksi, stvarni vlasnici su često pojedinci koji poseduju značajan deo kapitala ili imaju kontrolu nad ključnim poslovnim odlukama.

Rokovi i proces evidentiranja stvarnih vlasnika

Registrovani subjekti koji podležu obavezi evidentiranja stvarnih vlasnika dužni su da:

• Prijave stvarnog vlasnika u roku od 15 dana od dana registracije subjekta.
• Ažuriraju podatke o stvarnim vlasnicima u roku od 15 dana od nastanka svake promene.

Evidentiranje se vrši elektronskim putem preko portala Agencije za privredne registre (APR) uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata (digitalnog potpisa). Od 1. oktobra 2023. godine, za privredna društva koja se osnivaju postoji mogućnost da objedinjeno podnesu elektronsku registracionu prijavu za osnivanje privrednog društva u okviru koje je omogućeno da se istovremeno izvrši i evidentiranje stvarnog vlasnika.

Detaljnije o samom procesu evidentiranju stvarnih vlasnika možete pogledati na sajtu APR-a.

Kazne za nepoštovanje obaveze evidentiranja stvarnih vlasnika

Ako nova firma ili firma koja promeni vlasnika ne unese podatke o stvarnom vlasniku u roku od 15 dana od osnivanja ili promene vlasništva, može biti kažnjena sa 500.000 do 2.000.000 dinara.

Osim same firme, kaznu može dobiti i odgovorno lice, kao što je direktor ili drugi zakonski zastupnik, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. Agencija za privredne registre (APR) je kontinuirano podnosi prijave za ove prekršaje.

Pored prekršajnih kazni, zakon predviđa i krivičnu odgovornost u slučajevima kada neko namerno ne prijavi stvarnog vlasnika ili upiše lažnog vlasnika da bi prikrio pravog vlasnika.

Pečat firme

Iako pečat više nije zakonski obavezan u Srbiji, neke firme ga i dalje koriste zbog praktičnosti i dodatnog formalnog utiska. Pečat može doprineti lakšoj identifikaciji i autentifikaciji dokumenata u poslovnim transakcijama, posebno sa partnerima i klijentima kojima pečat daje dodatni osećaj ozbiljnosti i profesionalizma.

Ukoliko se odlučite da izradite pečat za firmu, obavezno ga priložite pri otvaranju poslovnog računa, jer neke banke traže pečat prilikom prve registracije računa. Izrada pečata je jednostavna i može se obaviti u specijalizovanim radnjama koje izrađuju pečate, a preporučuje se da na njemu stoje ime firme, pravni oblik i sedište firme.

Ukoliko ne želite ne morate upotrebaljavati i izrađivati pečat, jednostavno nije obavezan. 

Otvaranje računa u banci

Zakonski rok za donošenje rešenja od strane APR-a po vašoj prijavi je 5 dana, tako da je naš predlog da, dok čekate rešenje iz APR-a i Poresko rešenje, iskoristite vreme da istražite ponude banaka za otvaranje poslovnog računa vaše firme. Preporučujemo da proverite ponudu Raiffeisen banke kod koje račun možete da otvorite potpuno online, bez odlaska u banku. Kao jedna od najdigitalnijih banaka u Srbiji, može vam značajno olakšati poslovanje i uštedeti vreme.

Za otvaranje poslovnog računa potrebni su vam sledeći dokumenti:

• Rešenje iz APR-a: Mnoge banke ga preuzimaju direktno sa sajta APR-a, ali je dobro imati kopiju za svaki slučaj. 
• Potvrda o PIB-u.
• Lična karta zastupnika, punomoćnika ili prokuriste, kao i lica koja su ovlašćena za raspolaganje sredstvima po računu: U slučaju da se račun otvara preko punomoćnika, punomoćnik je obavezan da dostavi original ili overenu fotokopiju pismenog ovlašćenja (punomoćja) za otvaranje računa i/ili raspolaganje sredstvima sa računa, koje  je overeno od strane notara, kao i identifikaciona dokumenta.
• Pečat: Upotreba pečata više nije obavezna, ali ukoliko ipak želite da ga koristite, pre nego što posetite banku potrebno je da ga izradite.
• OP obrazac (potreban samo u nekim bankama i overava se kod notara u tri primerka).

Kod otvaranja poslovnog računa za DOO često je potrebno da priložite i dodatnu dokumentaciju poput kopije Osnivačkog akta i Statuta društva.

Fiskalizacija

Zakon o fiskalizaciji propisuje da određeni preduzetnici i firme moraju koristiti fiskalne kase za evidentiranje prihoda. Ovo je važno da znate pre registracije, jer će određeni šifre delatnosti direktno uticati na vašu obavezu fiskalizacije. 

Kada poslujete sa fizičkim licima, a vaša registoravana šifra delatnosti nije izuzeta od obaveze fiskalizacije, spadate u obveznike fiskalizacije. Sve što je potrebno da znate o tome možete pročitati u u našim člancima o fiskalizaciji i fiskalnim kasama. 

Vaša firma, vaš uspeh – uz pravu podršku

Sada kada ste se upoznali sa svim važnim koracima, verovatno shvatate da otvaranje firme nije samo birokratska procedura, već strateška odluka koja postavlja temelje vašeg poslovanja. Od pravne forme koju izaberete, preko načina na koji upravljate porezima, pa do same registracije – svaki deo slagalice mora biti pažljivo složen da biste izbegli nepotrebne troškove i komplikacije.

Mi u Knjiškom moljcu verujemo da nijedan preduzetnik ne treba da prolazi kroz sve to sam. Bilo da vam je potrebna pomoć u vezi sa odabirom pravne forme, pripremom dokumentacije, registracijom u APR-u ili pitanjima vezanim za fiskalizaciju i poreske obaveze, tu smo da vam uštedimo vreme i obezbedimo da svaki korak bude obavljen pravilno i u skladu sa zakonom.

Zašto biste prolazili kroz ovaj proces sami, kad možete imati naš tim stručnjaka na svojoj strani?