Otvaranje firme iz radnog odnosa: Detaljan vodič

Otvaranje firme dok ste u radnom odnosu može biti način da ostvarite svoje ambicije, obezbedite dodatni prihod ili jednostavno testirate poslovnu ideju bez odricanja od stabilnosti redovne plate. Iako na prvi pogled deluje kao komplikovan proces, pravni okvir u Srbiji omogućava zaposlenima da pokrenu firmu uz određene pogodnosti i olakšice. Međutim, pre nego što krenete u ovu avanturu, važno je razumeti sve aspekte – od zakonskih propisa, preko poreskih obaveza, do mogućih izazova. U ovom tekstu pružićemo odgovore na najčešća pitanja vezana za otvaranje firme iz radnog odnosa.

Da li je zakonski dozvoljeno otvaranje firme iz radnog odnosa?

Često nas klijenti pitaju da li mogu započeti dodatni biznis dok su zaposleni – odgovor je da, uz nekoliko ključnih stvari na koje morate obratiti pažnju.

Prema Zakonu o radu, imate pravo da osnujete svoju firmu dok ste u radnom odnosu. Takođe, prema Zakonu o privrednim društvima, ne postoje ograničenja koja vas sprečavaju da otvorite firmu iz radnog odnosa. Sa druge strane, nijedan od ova dva zakona ne zabranjuje zapošljavanje osobe koja ima već otvorenu firmu na svoje ime. Prema tome, lice koje ima registrovanu sopstvenu firmu može istovremeno zasnovati radni odnos sa drugim poslodavcem, dok zaposleni u radnom odnosu mogu slobodno registrovati sopstvenu firmu.

Koje su pravne forme firme dostupne?

Za otvaranje firme iz radnog odnosa možete birati između nekoliko pravnih formi, od kojih su najčešće:

1. Preduzetnik (PR): Idealno za pojedince koji žele da pokrenu manji biznis. Ova forma nudi jednostavnu administraciju, ali preduzetnik odgovara za obaveze firme celokupnom svojom imovinom.
2. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO): Pogodno za veće poslovne projekte. Osnivači odgovaraju samo do visine osnovnog kapitala, što pruža veću sigurnost.

Ko može da otvori firmu iz radnog odnosa?

Svi zaposleni bez ugovornih zabrana mogu otvoriti firmu. Ipak, obratite pažnju na:

• Ugovor o radu: Proverite svoj ugovor sa trenutnim poslodavcem. Neki ugovori sadrže klauzule koje zabranjuju konkurentske aktivnosti ili zahtevaju saglasnost poslodavca za otvaranjefirme iz radnog odnosa.
• Sektor poslovanja: Ako planirate da poslujete u istom sektoru kao i vaš trenutni poslodavac, budite sigurni da ne kršite pravila o poslovnoj konkurenciji.
• Poreske obaveze: Bitno je da razumete kako će se vaše obaveze prema državi promeniti kada otvorite firmu.

Ko ne može otvoriti firmu iz radnog odnosa?

U Srbiji, određene kategorije zaposlenih suočavaju se sa zakonskim ograničenjima kada je reč o otvaranju firme iz radnog odnosa. Neki zaposleni ne mogu pokrenuti firmu zbog prirode svog posla ili zakonskih ograničenja. Na primer:

• Državni službenici i zaposleni u javnom sektoru: Prema Zakonu o državnim službenicima, državni službenici ne smeju da obavljaju dodatne poslove koji bi mogli da utiču na njihovu nepristrasnost ili da dovedu do sukoba interesa (npr. službenici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i sl.)

Takođe, zaposleni u javnom sektoru često podležu internim pravilnicima koji ograničavaju ili zabranjuju pokretanje privatnog biznisa bez prethodnog odobrenja nadležnih organa (npr. doktori zaposleni u državnim ustanovama).

• Ugovorne zabrane: Ako vaš ugovor o radu sadrži specifične zabrane, nećete moći da otvorite firmu bez saglasnosti poslodavca.

Zato, pre nego što se odlučite na ovaj korak, preporučljivo je da detaljno proučite svoj ugovor o radu i da se konsultujete sa pravnikom kako biste bili sigurni da ne kršite postojeće zakonske ili ugovorne obaveze.

Porezi i doprinosi koje plaćate za svoju firmu kada ste u radnom odnosu 

Kada odlučite da otvorite firmu iz radnog odnosa, važno je da znate koje obaveze prema državi imate i kako se one razlikuju u zavisnosti od pravne forme firme – da li ste preduzetnik ili osnivač društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Vaša redovna plata iz radnog odnosa već pokriva određene doprinose, poput penzionog i zdravstvenog osiguranja. To znači da se dodatni doprinosi plaćaju samo na delatnost firme koju osnivate, ali ne u punom obimu. 

U nastavku dajemo pregled šta plaćate kao preduzetnik ili osnivač DOO dok ste zaposleni i šta se menja ako više niste u radnom odnosu. Ovaj pregled uključuje primere i objašnjenja koja vam pomažu da lakše razumete svoja prava i obaveze.

Šta plaćate kao preduzetnik koji je u radnom odnosu?

Ako otvarate preduzetničku radnju iz radnog odnosa, obaveze prema državi zavise od toga da li želite da budete paušalac ili da vodite poslovne knjige.

Porez na prihod od samostalne delatnosti:

1. Ako ste u paušalnom oporezivanju, plaćate paušalni porez na osnovu rešenja Poreske uprave. Visina paušalnog poreza zavisi od:
   • Delatnosti,
   • Lokacije (opštine i zone),
   • Godine starosti (ako ih imate) i drugih faktora.

U kalkulatoru paušalnog poreza i dorinosa možete proveriti koliko će iznositi vaše obaveze, ako rešite da budete paušalac.

2. Ako ste se odlučili da vodite knjige, porez iznosi 10% i obračunava vam se na osnovu stvarnog profita (razlika između prihoda i rashoda), uz dodatne obaveze vođenja poslovnih knjiga.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO):

• Kao preduzetnik u radnom odnosu, plaćate doprinos za PIO na osnovicu koja je određena poreskim rešenjem (paušalci) ili prema prijavljenim prihodima (ako vodite knjige). Doprinosi se plaćaju po stopi od 24% na osnovicu.

Šta kao preduzetnik koji je u radnom odnosu ne plaćate?

Doprinos za zdravstveno osiguranje:

• Ako zdravstveno osiguranje ostvarujete kroz radni odnos, niste obavezni da ga dodatno plaćate kao preduzetnik.

Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti:

• Kao preduzetnik koji je već zaposlen, ne plaćate ovaj doprinos jer ste osigurani po osnovu radnog odnosa.

Radni staž za osobu koja je istovremeno preduzetnik i zaposlena u drugoj firmi računa se isključivo na osnovu zaposlenja u firmi, kako bi se izbeglo dupliranje radnog staža, jer se staž meri u danima. Međutim, doprinosi za penzijsko osiguranje (PIO) koji se uplaćuju iz oba izvora – iz preduzetničke delatnosti i zaposlenja – uzimaju se u obzir prilikom obračuna visine penzije. To znači da dodatne uplate PIO doprinosa kroz preduzetništvo utiču na povećanje iznosa buduće penzije.

Pregled obaveza za preduzetnike iz radnog odnosa

Ako preduzetnik prestane da bude zaposlen u drugoj firmi, u obavezi je da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i obaveze se povećavaju jer tada mora da plaća i doprinose za:

• Zdravstveno osiguranje (10,3%),
• Osiguranje u slučaju nezaposlenosti (0,75%).

Primer okvirnog obračuna poreza i doprinosa za preduzetnika koji vodi knjige, u situacijama kada je u radnom odnosu i kada nije:

Na osnovu ovog primera, možete videti da otvaranje preduzetničke radnje dok ste u radnom odnosu omogućava značajnu uštedu u doprinosima.

Šta plaćate, a šta ne kao osnivač DOO u radnom odnosu?

Ako osnivate društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) dok ste u radnom odnosu na svoje ime, obaveze prema državi zavise od toga da li ćete kao osnivač biti imenovan za direktora firme i da li primate platu ili naknadu za svoj rad ili ne. Tako imamo sledeće situacije:

1. Ako osnivač jeste direktor u svom DOO-u

Ako osnivač obavlja funkciju direktora, obaveze zavise od njegovog statusa zaposlenja i odnosa sa drugim poslodavcima:

a) Zaposlen je negde drugde

• Osnivač koji otvara DOO iz radnog odnosa i direktor je u svom DOO plaća PIO doprinos (24%), ne plaća zdravstveno osiguranje i doprinos u slučaju nezaposlenosti jer mu to već plaća poslodavac.
• Nema obaveze da isplaćuje sebi platu u DOO-u.

b) Nije zaposlen nigde drugde

• Osnivač koji je direktor, a nije zaposlen nigde drugde, mora isplaćivati minimalnu bruto platu i na nju plaća sledeće doprinose:
  • Porez na zarade (10%).
  • Doprinos za PIO (24%).
  • Doprinos za zdravstveno osiguranje (10.3%).
  • Doprinos za nezaposlenost (0.75%).

2. Ako je direktor drugo lice (nije osnivač)

Kao osnivač DOO koji ne želi da bude i direktor u svom DOO možete da angažuje direktora putem ugovora o delu, menadžerskog ugovora ili ugovora o dopunskom radu. U tom slučaju morate da isplaćujete naknadu direktoru, koja ne mora da bude u vidu mesečne plate, može biti i godišnja naknada i može biti simbolična (npr. 5.000 dinara godišnje), ali mora da postoji.

Napomena: Direktor angažovan ovim putem ne može biti istovremeno i osnivač DOO.

Pregled obaveza 

Šta se dešava ako prestanete da radite, a ostanete vlasnik firme?

Ako napustite radno mesto, a i dalje ostanete vlasnik firme, vaše obaveze se menjaju:

• Postajete odgovorni za uplatu svih doprinosa kao preduzetnik ili vlasnik firme.
• Gubite status zaposlenog kod drugog poslodavca, pa samim tim prelazite na samostalnu uplatu penzionog i zdravstvenog osiguranja.
• Možda ćete morati da prilagodite oblik poslovanja, u zavisnosti od toga da li želite da nastavite sa paušalnim oporezivanjem ili nekom drugom formom.

Kako da otvorite firmu iz radnog odnosa u Srbiji?

Nakon što odlučite da pokrenete sopstveni biznis, slede ključni koraci koji će vam pomoći da uspešno osnujete firmu:

• Izbor naziva i adrese firme: Pronađite jedinstven naziv firme koji ispunjava zakonske uslove i definišite poslovnu adresu na kojoj će firma biti registrovana. Ako želite da osnujete firmu, a pritom zadržite diskreciju, posebno u situacijama kada ste već u radnom odnosu, virtuelna kancelarija je idealno rešenje.
• Odabir šifre delatnosti: Jasno definišite osnovnu delatnost kojom će se firma baviti i na osnovu nje šifru delatnosti, jer je to osnova za registraciju i oporezivanje.
• Registracija firme: Proces registracije obavlja se preko Agencije za privredne registre (APR). Pripremite potrebnu dokumentaciju i podnesite prijavu.
• Otvaranje računa u banci – proverite aktuele ponude poslovnih banaka dok čekate Rešenje iz APR-a.

Za detaljan vodič kroz svaki od ovih koraka, posetite naš tekst Otvaranje firme u Srbiji: Od ideje do realizacije i saznajte kako da uspešno pokrenete svoje poslovanje.

Česta pitanja o otvaranju firme iz radnog odnosa

1. Da li mi je potrebna saglasnost poslodavca za otvaranje firme?

Saglasnost poslodavca nije potrebna, osim ako:

• To izričito stoji u vašem ugovoru o radu.
• Postoji mogućnost sukoba interesa, što može dovesti do problema sa poslodavcem.

2.  Da li će se moj radni staž duplirati?

Ne, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, radni staž se računa samo po osnovu broja radnih dana. Međutim, dodatne uplate doprinosa za PIO mogu povećati iznos vaše buduće penzije.

3. Koje su prednosti otvaranja firme iz radnog odnosa?

• Manji doprinosi: Zdravstveno i nezaposlenost pokriva vaš poslodavac.
• Sigurnost redovne plate dok razvijate svoj biznis.
• Dodatni prihod uz smanjenje obaveza.

4. Koje su mane otvaranja firme iz radnog odnosa?

• Dodatne obaveze: Plaćate minimalni PIO doprinos čak i ako firma nema prihod.
• Moguć sukob interesa sa poslodavcem.
• Potreba za usklađivanjem radnog vremena sa vođenjem firme.

5. Mogu li zamrznuti firmu?

• Preduzetnici: Mogu staviti radnju u mirovanje (zamrznuti firmu). Tokom mirovanja ne obavljate delatnost i nemate redovne obaveze prema državi, ali morate podneti odgovarajuće prijave Poreskoj upravi.
• DOO: Ne može biti zamrznut, jer DOO kao pravno lice mora da podnosi godišnje finansijske izveštaje i da ima direktora ili lice koje zastupa firmu.

6. Da li mogu istovremeno da budem direktor u DOO i preduzetnik?

Da, zakon ne ograničava da budete direktor DOO i osnujete preduzetničku radnju. Međutim, obaveze prema državi se obračunavaju na osnovu svih osnovica.

Za sva dodatna pitanja ili nedoumice, naš tim stručnjaka iz oblasti računovodstva i poreza stoji vam na raspolaganju.