Šta nakon registracije preduzetnika?

Na šta treba obrtiti pažnju posle otvaranja preduzetnika, koji su rokovi, načini oporezivanja kod preduzetnika?

Pogledaj u novoj epizodi.

Vaš poreski savetnik,

#ft1p Milan Trbojević

Transkript:

Ove nedelje je tema šta nakon registracije preduzetnika, odnosno koji je postupak.

 

Pre svega znamo da kao i d.o.o., preduzetnik se registruje u agenciji za privredne registre i nakon otvaraja preduzetnika, otvorili ste tekući račun, uradili pečat i ostalu dokumentaciju. Ono što je jako bitno je da se za datum osnivanja gleda datum kada je doneto rešenje i od tada se mere neki važni rokovi. Bitna stvar što ide nakon osnivanja je to da se vi prijavljujete na socijalno osiguranje, ukoliko vas APR već nije prijavila. Prijavljujete se na zadravstveno osiguranje i vadite zdravstvenu knjižicu. Videćete da to treba odmah, ali nije strašno ako malo zakasite, to možete podići i u narednih mesec dana, nije toliki problem. I ono što je jako bitno da u roku od 15 dana od datuma osnivanja vi podnosite i poresku prijavu i tu je jako bitan rok od 15 dana, znači obavezni ste da u roku od 15 dana to uradite. Kod preduzetnika se to radi u papiru još uvek, videćemo dali će se to promeniti i ukoliko ne podnesete u roku od 15 dana, mogu da vam npr ne prihvate paušalno oporezivanje i da vam kažu da morate da idete na samooporezivanj. Znači vi birate 3 načina oporezivanja. Paušalno oporezivaje, samooporezivanje i lična zarada. To su 3 načina oporezivanja kod preduzetnika. Jako jedan bitan detalj koji još nije zaživeo u praksi je taj da preduzetnici mogu pri samom osnivanju da napišu da žele da budu paušalno oporezovani. Ipak radi sigurnosti treba podneti zahtev direktno poreskoj upravi u roku od 15 dana da ne bi bilo nekih daljih, gorih komplikacija. I uglavnom uživajte, to je to. Pratite rok od 15 dana, to je ono što je najbitnije da iz ovoga izvučete.

 

About author View all posts Author website

Milan Trbojević

Sajber knjigovođa i poreski savetnik, specijalizovan za IT preduzetnike. Osnivač je i vlasnik sajber Knjigovodstva Knjiški moljac i pokretač je ovog bloga. Angažovan je kao poreski savetnik za IT delatnost u ICT hub-u gde pomaže preduzetnicima i prevazilaženju biroktraskih prepreka. Angažovan u IT zajednici i specijalizovan za Startup kompanije i pronalaženja modela poslovanja u Srbiji.

10 CommentsLeave a comment

  • Milane, imam preduzetnicku radnju (pausalac)koju hocu privremeno da zatvorim. Da li je potrebno da radnju prijavim upravi javnih prihoda posto to nisam uradila. Da li cu moci da uzmem odjavu iz zdravstvenog osiguranja ukoliko nemam resenje iz uprave prihoda?

     
  • Dragi imenjače, interesuje me proces isplaćivanja „plate“ sa preduzetničkog računa.

    Bivši knjigoviđa mi je rekla da samo upišem šifru 241, i da skidam iznose po želji. Da li je ovo prihvatljiv način, ili postoje neka ograničenja (u sumi recimo)? Takođe, da li je potrebno upisivati poziv na broj prilikom korišćenja šifre 241?

    Ukoliko je na nešto od ovoga bilo potrebno voditi računa (što nisam), šta mogu da očekujem kao posledice?

     
    • Ako si paušalac to je ok i to radiš samo zbog banke i to onaj iznos sa rešenje. Paušalci nemaju platu ako ovo je jedan od načina gde banka prihvata to kao platu i nije bitan pozv na broj.

       
      • Ovaj deo „i to onaj iznos sa rešenja“ je ono što mene brine 🙂 Isplaćivao sam višestruku svotu u odnosu na tu dobijenu u rešenju – da li je za 241 trebalo da bude samo do tog iznosa, a za iznos preko njega koristeći neku drugu šifru?

         
  • Ćao, obećala sam suprugu da ću naći odgovor iz pouzdanog izvora vezano za podizanje novca sa računa u paušalnoj firmi i evo me, trazim odgovor na pouzdanom mestu 🙂

    Dakle, suprug ima paušalnu firmu (bez vodjenja knjiga) za racunarsko programiranje/web dizajn i od prvog dana ima knjigovodju po preporuci nekog prijatelja i sve ukupno se ne bavi previše administritavnom stranom posla.

    Uglavnom, imamo problem oko prodizanja novca. Ona (knjigovodja) tvrdi da dnevno NE TREBA podizati preko 50,000 din jer će u suprotnom da te proverava neko iz poreske. E, sad, meni ovo zvuči kao apsolutna besmislica jer je dnevni limit, ako se ne varam, 150,000 din.
    Dodatno, ovo dobija novu smešnu dimenziju u kontekstu npr kupovine automobila/stana ili bilo kog zaista velikog izdatka.

    Dakle, možeš li molim te da mi odgovoriš postoji li realna opasnost da ti poreska dodje u vanrednu proveru ako dnevno podizes vise od 50,000 din sa računa svoje pausalne firme a pritom su sve dažbine prema državi izmirene?

    I, još jedno pitanje: knjigovadja takodje traži da čuvamo sve račune koje platimo sa Buisniss karticom (vezanom za racun firme). Da li je ovo potrebno buduci, opet, da se radi o pusalu bez vodjenja knjiga? Meni deluje da ne, ali nisma autoritet u tom polju pa me suprug gleda sumnjicavo kada mu kažem 🙂

    Hvala najlepše!

    PS: Ne znam kako nalaziš vremena i za blog ali hvala ti što pišeš i snimaš 🙂

     
    • Dnevni limit je 150.000 din i nemate problem sa poreskom zbog toga. Moja pretpostavka je da je ona dosta naplašena praksom koje se jako retko dogodi. Ne morate čuvati to pošto ćete moći da dokažete da je to stvarno potrošeno po izvodu. Niste dužni ništa da čuvate od dokumentacije koju plaćate. 😀

       
      • Hvala puno na brzom odgovoru! 🙂

        Ako imaš vremena, imamo još jedno kratko, povezano pitanje. Ako bismo pri kupovini stana deo novca platili sa racuna te firme (ako je uopste moguce uraditi prenos/uplatu novca na racun fizickog lica) da li bi sa racunovodstvene strane dovoljno pokriće za tu transakciju bio kupooprodajni ugovor (ako je uopšte potrebno pokriće)?

        🙂

        Hvala još jednom 🙂

         
        • To nemojte raditi ide potpuno nova procedure upisivanja vlasništva preduzetničke radnje na deo stana. Skupite novac za stan u kešu ili prebacite na lični račun fizičkog lice pa onda platite stan. 😀

           

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Loading...